Neformalna Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” nastala je pre dve godine. U početku se okupila grupa ljudi koju je, iz različitih razloga, zanimalo kako građani, bilo “stručni” ili “nestručni”, mogu da učestvuju u planiranju, organizaciji i razvoju grada, odnosno da se bore za bolje životne uslove u svome gradu. Odmah smo se fokusirali na borbu protiv projekta “Beograd na vodi” čiji zagovornici teže da na flagrantan način povlašćenoj manjini omoguće luksuzno naselje, na uštrb osnovnih komunalnih i infrastrukturnih resursa za stanovnike ostalih beogradskih naselja. Nije u ovom netransparentnom projektu isključivi niti primarni problem narušavanje arhitektonskog nasleđa, nego privatizacija i davanje obale reke u vlasništvo netransparentnom privatnom “investitoru”. Na taj način poklanja se (potencijalno) vredno zemljišta i omogućava se manjini građana da budu jedini korisnici obale reke i da uživaju u luksuznom neselju. Ugovorom između Republike Srbije i “Eagle Hills”-a, navodnog investitora, uspostavljena je obaveza Vlade Srbije i Beograda da o svom trošku raščiste zemljište, izmeste glavnu autobusku i železničku stanicu i infrastrukturu, plate troškove eksproprijacije, izgrade novu i prilagode postojeću saobraćajnu i urbanističku infrastrukturu oko teritorije na kojoj se planira izgradnja naselja “Beograd na vodi”.

Vlast će koristiti nacionalni i gradski budžet da bi ispunili sve ugovorne obaveze, a čak će i uzeti kredit u iznosu od 130 miliona evra. Na taj način će finansijski opteretiti i zadužiti naše građane, a većina njih nikada neće videti ni uživati u luksuznom naselju. Istovremeno, gradska i nacionalna vladajuća elita promoviše i sprovodi mere štednje, zakidajući građanima pravo na efikasno javno zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu i saobraćaj, dok se obavezuje da koristi javni novac kao podršku privatnoj investiciji izgradnje luksuznih apartmana i “shopping” centra. Zbog toga je veoma važno zapitati se ko je ovde investitor: fantomski “Eagle Hills”, koji zapravo investira samo 20 miliona evra i daje dodatni zajam od 130 miliona evra, koji je takođe prikazan kao investicija, ili građani Srbije čiji se poreski novac koristiti za izgradnju potrebne infrastructure i čije se zemljište poklanja privatnom investitoru.

Foto: Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd"

Dan kada se rodila patka, uoči donošenja Lex specijalisa

U protekle dve godine, oponirali smo beogradskoj vlasti u njihovoj nameri da izmene zakone i procedure koje regulišu razvoj grada, kako bi omogućili sprovođenje predviđenog urbanističkog projekta. Na primer, zajedno sa preko sto građana, urbanista i arhitekata napisali smo i podneli 2000 primedbi na predlog gradske vlasti za promenu Generalnog urbanističkog plana Beograda u 2014. godini. Naravno, nadležna Komisija nije ni obratila pažnju na primedbe, odbacujući svaku uz šturo obrazloženje: “Ne prihvata se”. Nakon toga smo odlučili da ne učestvujemo više u institucionalnim procesima kojima se reguliše izradnja grada, jer su predstavnici nadležniih komisija i gradske vlasti nedvosmisleno pokazali da ne mare za javnu debatu i mišljenja građana i stručnjaka, kao ni o zakonodavstvu i pravu generalno. To su i više puta pokazali kada su kršili ili naknadno menjali zakone, propise i procedure koji regulišu razvoj grada, kako bi “ozakonili” njihova nezakonita i nepropisna delovanja. Počeli smo sa izražavanjem nezadovoljstva u drugačijem maniru na Javnoj sednici o prostornom planu za područje posebne namene za realizaciju Beograda na vodi (sic!). Bilo nam je jasno da je otpor argumentima besmislen kad su sa druge strane ljudi čiji je jedini zadatak da omoguće protok vremena i da sve primedbe odbiju, bez obzira na kvalitet argumentacije. Ovaj put na javnu raspravu došli smo sa šlaufima, sa loptama i ostalom opremom za plažu želeći simbolično da kažemo da na ovaj način “dave” Beograd i da je ceo proces besmislena šarada u kojoj se glumi da postoji rasprava, a u stvari su odluke već donete u korist investitora, a na uštrb javnog interesa. Prvi protest na ulici, pod nazivom “Da im pokažemo patku” organizovan je na dan kada su predstavnici Srbije i “Eagle Hills”-a potpisivali ugovor, odnosno kada su ozvaničili prevaru. Od tada redovno izlazimo na ulicu braneći javni interes, jer nažalost vladajuća elita shvata javnu debatu kao merenje odnosa snaga i brojeva, a ne kao način za artikulaciju stavova i mišljenja kako bi se pravičnije i egalitarnije raspodelili resursi svim građanima.

Vrhunac nasilja nad javnim interesom građana bilo je kriminalno delovanje motorizovane, organizovane i maskirane grupe ljudi koja je u noći 24. i 25. aprila porušila nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici i ispod mosta Gazela. Tom prilikom su privremeno maltretirali obezbeđenje firmi, čiji su se objekti nalazili u ulici, i prolaznike, ograničavajući im slobodu kretanja i ugrožavajući njihovu sigurnost i integritet. U tome su, dokazano je u izveštaju Zaštitnika građana, imali podršku policije i komunalne policije koje su odbile da pomognu građanima koji su zvali u pomoć. U protekla dva i po meseca dvadeset hiljada građana na ulici brani javni interes zahtevajući ostavke nadležnih: Siniše Malog, gradonačelnika Beograda i Nikole Nikodijevića, predsednika Skupštine Beograda, koji obavljaju funkcije najviših organa gradske vlasti, Vladimir Rebić, v.d. direktora policije, Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, koji su po funkciji odgovorni za postupanje policije, kao i Nikole Ristića, načelnika komunalne policije, uniformisanog odreda čiji je jedini cilj maltretiranje siromašnih ljudi u društvu.

Njihove ostavke biće prvi korak ka krivičnom procesuiranju nalogodavaca, organizatora, realizatora i pomagača u činjenju više krivičnih dela. Priznali su umešanost u zločin, ali nisu preuzeli odgovornost. Neće je ni preuzeti samoinicijativno, ukoliko ih ne nateramo. S toga, nema povlačenja! Zločin zaslužuje kaznu! Nema predaje!