postojanje loših reči podrazumeva i postojanje dobrih.
veruješ da je dobro reći „da” čak i kada to ne želiš.
ako postoje loše devojke koje psuju i pljuju i sede kao muškarci
onda postoje i dobre devojke koje to ne rade.
pitaš se da li su devojke i reči samo stvari bez ikakve dihotomije.
provodiš mnogo vremena nekako zatvoreno
— tvoje noge i tvoje usne — iskušavaju čednost.
bog, kao i svaki roditelj,
biće veoma fin prema tebi dok ne postane nezadovoljan,
tek ćeš onda naučiti.
kažeš „da” jer ionako nemaš mnogo prostora za čuvanje.
u svakom slučaju, to je bilo pre iPhone-a,
kada si imala samo 200 poruka za mesec da se iskoriste štedljivo.
kucaš tako da se svaki znak računa da ne bi išla
iskričava linija napred-nazad za koju bi morala dodatno da platiš.

nikad „ja osećam”
uvek samo „da u redu, izvini”.
svi argumenti te dodatno koštaju.
plus, učiš, svako veći od tebe može da ti kaže šta i kako treba.
dečak veći od tebe ti kaže „budi dobra devojka, ne govori ni reč.”
preispituješ se — ne postoje dobre reči.
devojke su dobre kad ćute i prihvataju komande onog većeg.
bog je dobar, vidiš kako je on ćutljiv?
moraš biti manja od svih.
roditelji, kao svaki bog, govore u parabolama.
„loše devojke završavaju mrtve ili na ulici.”
ne pominju ko ih je ubio,
ko im je zatvorio vrata.
stiže telefonski račun, nagrada
tvojim odsutnim pitanjima.

zovu te roditelji.

plašiš se da se javiš.

II

dobar slušalac je samo loš sagovornik.

dakle, moje rasprave s bogom su samo jednosmerni dugački paragrafi

na koje dobijam odgovor „pregledano” (datum/vreme).

ponosno priznajem da često koristim iste reči

pa ih i moj telefon odmah prepoznaje.

do sada sam koristila ove reči,

prediktivni tekst molitve -

Zdravo

Bože

Dođavola

Još

Uvek

Pokušavam

Da

Razgovaram

O

Tome

Sa

Majkom

OK

Prevela sa engleskog: Milica Arambašić