Beton br.185
Sreda 19. jul 2017.
Piše: Hamed Abud

ŽELIM DA VOZIM TENK

Kad bih umeo da vozim tenk

Pozajmio bih jedan od neprijatelja

Ili od prijatelja

Svi imaju tenk osim mene

Poveo bih te sa sobom

Na vožnju kakva priliči ovom ratu

Da vidiš život kako ga vojnici vide

Kroz četvrtasti otvor na vratima

Onda bi možda našla neko opravdanje za njih

što su uništili tvoju omiljenu crkvu

Baš pre nego što si ti osudila njihovog Boga


Nikada nisu videli Boga iznad te crkve

Kroz tu četvrtastu rupu na vratima

Niti su ga videli kod ispovedaonice

Iza zida obožavanog vinom i gresima

Ali čuli su za Njega kad god bi neko uzviknuo Njegovo ime

„...“

Na silu su Ga zatvarali u svoja srca a On je na silu iz njih izlazio


Poveo bih te u šetnju preko onog minareta

odbačenog na ulici

Nije to nikakvo čudo

Minaret je spustio uho na ulicu

Kao Indijanac što osluškuje korake onih koji se približavaju

i onih koji izdaleka kreću još dalje


Kad bih umeo da vozim tenk

Moja braća bi se svađala ko će se voziti sa mnom


Znao sam

Pošto smo izgubili krov naše zemlje

I tenkovi će biti kabrioleti

Otkrili smo naše glave

Naše grudi

I čekali teški odjek molitve


Kao opsednut sjajem i prestižom

Polirao bih svoj tenk

Iako je pozajmljen

I detaljno bih obrisao staklo četvrtastog prozorčića

Za bolji pogled

Čistiji rat

Za mučenike koji umiru sa svim svojim belezima i mladežima

na koži prave boje

Kad vratim tenk

Ne želim da pošteni mučenik umre zato što izgleda tamniji u tom prozoru


Naša ubistva želimo jasna i čista

U tri dimenzije i namere

Kao ludak

Provlačio bih mrtvački pokrov kroz cev napred-nazad

Aktivni rat zaslužuje čiste cevi

Bez prašine bez ptičjih gnezda ili belih golubica koje stoje na njima

i zaklanjaju nišan

Ne želim da ljudi kažu „upropastio nam je rat tom krntijom od tenka“


Prijatelj iz sela je ukrao tenk i odvezao ga na reku

Ogoljeni tenk je sprao grehe u Eufratu

i srušio viseći most


Kažu da je došlo do strašnog nesporazuma

Most je odozgo video tenk i pomislio je da takva erekcija bestidna

Tenk je mislio da je most samo lebdeći trotoar

Kroz onaj mali pravougaoni otvor

Nisu se videle nikakve sajle


Tenk je prvi potegao


Ja nisam bio tako hrabar

Samo sam tetovirao svoj tenk

Napisao sam

„Za tebe, zemljo moja“


Mahao sam neprijateljima

Prijateljima

Prolaznicima

Majkama

Deci

Da ne prilaze

Moj tenk pati od migrene

Ne znam kada će nastupiti naredna epizoda


Kad bih umeo da vozim tenk

Dozvolio bih tvojoj sobi da sklizne sa drugog sprata na treći

Onda bih promašio i pogodio minaret

To je jedini razlog zašto je minaret pao

Minaret je više zaslužio tu granatu nego tvoja soba

Zar nismo naučili posle svih bombardovanja

Da desni obraz vere može da podnese više šamara nego srce?


Ciljali su u tvoj šal da ga raznesu

Ti umobolnici su se ujutru radovali tvom vratu


Pozajmiću ga

Ne brini

Sirena mog tenka neće te uznemiriti

Dok te budem čekao na ulici

Ispaliću 147 granata dok se ti našminkaš

Komšije će šaputati

„Vidi, druži se sa opasnim momcima“

Uprkos mom slabom srcu

Uprkos mom tenku ruske proizvodnje

Voleo bih te svim srcem

Dok ovako ležim u srcu mog tenka


Na putu do tebe

Video sam mali žuti tenk ukrašen crnim tufnama

Bio sam ljubomoran i još više si mi nedostajala


Ispaljivao sam po granatu svaki put kad pomislim na tebe

Sve vreme

I ti se smeješ

Samo ti znaš razlog ovog nasumičnog napada

Sprečio sam ljude da misle o tebi

Sprečio sam majke da kucaju na tvoja vrata

Da li sada znaš zašto nisi udata?

Još uvek držim datu reč

Nećeš pripasti drugom

Ja sam ljubomorni čovek sa pozajmljenim tenkom


Sedim u tenku

Spustio sam glavu na pod

„Gospode, šta smo učinili“

„Kako smo načinili ovaj široki put u smrt“

Bilo bi divno da sa čajnikom sedimo na granici

Da je čuvam

Da je zalijem ostacima iz plastične čaše

Kako bi elegantno bilo

Da je most nastavio da lebdi

Da je bestidni tenk pokrio svoje genitalije

Kako bi lepo bilo

Da se tenk pokvario

Da je buka motora utihnula

A mi čujemo majku kako doziva

„Dođite. Imamo lubenicu i beli sir za večeru“

Sunčanog dana tenk je odleteo Bogu

Poskočio je i utabao put

I mi smo prešli na nebo tom širokom ulicom


Jednog sunčanog dana moja voljena je odletela

Dok sam joj mahao ključevima od tenka

Imao sam osušeni luk na privesku za ključeve

Okačio sam ga da rasplačem tugu ako ikad dođe

Telefonska žica bila je veoma dugačka

Dovoljno duga da prolaznici putuju pored mene

Dok flertujem sa tobom

I obećavam ti ludu vožnju u mom tenku

Bila je dovoljno duga da njome zavežem tenk

I vučem ga za sobom da se ne bi vratio svom vlasniku

Mojim neprijateljima, mojim prijateljima

Vlasnicima tenkova, deci granata


prevod sa engleskog: Miloš Živanović


Hamed Abud (Deir Ez-Zor, Sirija, 1987.), živi i radi u Beču. Objavio je knjigu pesama Kiša prvog oblaka.
Vreme smrti i razonode arhiva

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.