Beton br.211
Četvrtak 19. septembar 2019.
Piše: Jelena Veljić

Izveštaj sa rečnog fronta

Početkom septembra Savez mesnih zajednica Stare planine proglasio je vanredno stanje na Staroj planini. Meštani i meštanke 39 mesnih zajednica, aktivisti i aktivistkinje, volonteri i volonterke ponovo su upozorili javnost na nesamerljive posledice koje masovna izgradnja malih hidroelektrana ima po prirodu, biljni i životinjski svet i lokalno stanovništvo. Proglašenjem vanrednog stanja, otpočela su višenedeljna 24-časovna dežurstva na mostu na ulasku u Topli Do, u cilju sprečavanja ulaska investitora i otpočinjanja radova.

 

U Srbiji, javnosti je možda najpoznatiji slučaj borbe meštana/ki u selu Rakita, a dežurstva i barikade u Toplom Dolu, kao i blokada puta Brus-Brzeće koju su napravili meštani Radmanova i drugih sela iz okoline Kopaonika, samo su poslednji u nizu protesta u okviru borbi protiv izgradnje MHE koje su se u Srbiji umnožile i intenzivirale tokom poslednje dve godine.

 

O čemu se zapravo radi?

Gradnja malih hidroelektrana obećava stvaranje čiste i obnovljive energije, uz zaštitu prirodnog ekosistema i neremećenje života lokalnog stanovništva, dok se u praksi dešava potpuno suprotno. Lokalne borbe pokazale su da se za potrebe gradnje zauzimaju male reke, koje se kanališu u cevi kako bi se postigla puna efikasnost u pokretanju turbina, dolazi do (nelegalne) seče šuma i krčenja terena što vodi ka stvaranju klizišta i remećenju ekosistema. Izgradnjom se takođe uništavaju postojeće riblje staze, remeti se tok podzemnih voda, narušava napajanje izvorišta, dok lokalnom stanovništvu voda iz korita postaje nedostupna.

 

Ove i slične probleme izazvane gradnjom MHE potvrdila je i stručna javnost. Istraživanje koje je sproveo dekan Šumarskog fakulteta, Ratko Ristić, sa saradnicima/ama na 46 MHE derivacionog tipa u okolini Nove Varoši, Kraljeva, Babušnice, Ivanjice, Vlasotinca ukazalo je na razmere devastacije malih vodotokova i životne sredine. Konkretno, ispostavlja se da sem materijalnog interesa investitora, veće koristi od izgradnje MHE – nema. Zaštita životne sredine svakako nije relevantna stavka za investitore. Portal Insajder je tako 2018. naveo da je u opštini Raška čak četiri mini hidroelektrane - „Belci“, „Kašići“, „Klupci“ i „Radošićska reka“ - izgrađeno bez mišljenja Zavoda za zaštitu prirode, dok je MHE„Županj“ izgrađena uprkos negativnom mišljenju Zavoda. Nepotpuna dokumentacija svakako nije sprečila gradnju, a ni sticanje profita - EPS struju koju proizvode ove i druge MHE plaća po višoj ceni, s obzirom na to da je proizvedena iz “obnovljivih izvora energije”.

 

Protesti protiv izgradnje MHE u Srbiji upućuju na šire probleme u vezi sa privatizacijom kako vodosnabdevanja tako i rečnih tokova i vodoizvorišta. Ove borbe nisu specifične za Srbiju - pokreti koji se protive neoliberalnim politikama u ovoj oblasti rastu i širom Evrope, a međunarodno umrežavanje dovelo je i do stvaranja nadnacionalnih mreža posvećenih i borbi protiv postojećeg stanja i osmišljavanju alternativa.

 

Borbe se nastavljaju

U Srbiji, meštani i meštanke sela u kojima se grade MHE, udruženja poput „Odbranimo reke Stare planine“, i veliki broj aktivista i aktivistkinja, tokom poslednjih godina podneli su mnogobrojne prigovore i zahteve, obraćali su se domaćim i stranim institucijama, prikupljali i objavljivali brojne analize i studije, i organizovali veliki broj akcija i protesta širom Srbije, uključujući i vraćanje reka u korito, njihovu odbranu i čišćenje.

 

Nakon skoro dve godine protesta i akcija velikog broja lokalnih stanovnika/ca i aktivista/kinja, ovih dana oglasio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavivši da će se sa aktivistima koji se bore za očuvanje reka Stare planine i protive izgradnji derivacionih mini hidrocentrala sastati 29. septembra u Beogradu. Nije bilo potrebno da protekne mnogo vremena od ove objave da bi se na društvenim mrežama raširile izjave koje je Vučić davao kao zamenik predsednika SNS pre nekoliko godina. „Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne gradi i nema u planu izgradnju hidrocentrale, iako postoji 864 lokacije pogodne za izgradnju malih hidroelektrana“, govorio je tada Vučić, a prenosio RTS. „Srbija mora da na 864 pogodne lokacije izgradi male hidroelektrane“, u pitanju je „76.8 miliona evra mogućih prihoda“ i „mogućnost proizvodnje 1.6 milijardi kilovatsati električne energije godišnje“, reč je o „zelenoj energiji“.

 

Poziv na sastanak nije poremetio planove i akcije ni lokalnog stanovništva ni aktivistkinja i aktivista za zaštitu reka i momentalno zaustavljanje izgradnje derivacionih mini hidroelektrana u Srbiji. Sledeći veliki protest zakazan je za 21. septembar u 16 sati u Pionirskom parku u Beograd. Dežurstva se u Toplom Dolu nastavljaju. Pridružite se u zajedničkoj odbrani reka!

Armatura arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.