UVODNA REČ
Srbija se stidi svog antifašizma samo zato što su njegov barjak nosili drugovi partizani
i samo zato što većina institucionalne srpske intelektualne elite, deca titoizma
i korisnici njegovih usluga, koja tumači i vrednuje antifašističko nasleđe pripada monarho-nacionalističkim konvertitima. Nekima od njih, kraj 20. veka i sumrak civilizacije
sumornog šestoaprilskog jutra donose nacističke bombe, posle kojih istorija
vredna pamćenja neće postojati sve do Osme sednice ili Petog oktobra, do Miloševićevog ili Koštuničinog ustoličenja za novog narodnog vožda, a ponekima taj kraj
označava fijuk ruskih kaćuša krajem 1944. godine (sudeći na osnovu parola sa nedavnog
protesta vučićevaca ispred gradske Skupštine, „Slobodni posle 65 godina“,
ko zna da li je njima istorija uopšte svanula). Stoga su spomenici NOB-a uglavnom
zapušteni ili zaboravljeni, na mnogim mestima oskrnavljeni, a nazivi ulica i trgova sa
antifašističkim predznakom promenjeni.
I bez Blajburga, idealnog opravdanja koje se koristi da bi se uspostavila veštačka
ekvidistanca između zločina fašista i nelegalne odmazde poratnih komunističkih vlasti,
kako bi se podstakla kolektivna amnezija realnih istorijskih činjenica i javno relativizovanje
razmera počinjenog zločina domaćih nacista, u Srbiji je tokom poslednjih
meseci pojačan revizionistički pritisak u javnosti, s jedne strane, kao i obračun
sa tekovinama antifašističke misli, s druge.
U julu mesecu, angažovani sociolog S. Antonić se nepismeno obračunava sa delom Filosofija
palanke Radomira Konstantinovića, dok se kritičar, asistent i laureat Pekićeve
stipendije, romanopisac u nastajanju, zalaže za zaštitu prava likova zločinaca u pripovednom
tekstu. Sve to kulminira podnošenjem zahteva za rehabilitaciju Milana Nedića,
kvislinškog premijera i „srpske majke“, kako mu je još 90-ih revizionistički jednoznačno tepao Siniša Kovačević na daskama Zvezdara teatra, na kojima je ovih dana promovisana
nova knjiga Dušana Kovačevića, koja kvantifikuje broj tragičnih podela među Srbima
(izdavač je gorostas profesionalizma i pokrovitelj lepe pisane reči Manjo Vukotić i
Kompanija Novosti). Zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića združeno su potpisali Srpska
liberalna stranka, Udruženje književnika Srbije, Udruženje „Dveri“, Udruženje Srba
iz Hrvatske i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i predali
ga Okružnom sudu u Beogradu. Na istoričarima je, ne na sudu, kaže Ljubodrag Dimić, da
odgonetaju Nedićeva nepočinstva, ali je za tako nešto neophodan fond za istraživanje.
To je jedino prihvatljiva, naučna, metodologija. Drukčije se ne može. Da ne bi došlo do
zabune, podsećamo da je neko to već učinio. Istoričarka Olivera Milosavljević je 2006.
objavila knjigu Potisnuta istina: kolaboracija u Srbiji 1941-1944.
Šire gledano, najsnažniji udar na antifašističku tradiciju, na tlu bivše Jugoslavije,
izveden je nedavnom akcijom gašenja splitskog Ferala i pokretanjem harange protiv
njegovih urednika. Odgovor svekolikih ex-YU građanskih inicijativa za mlade i stare
je sramotan. Dok nacionalistički lešinari sleću sa svih strana, oni ćute i čekaju da
prođe. Krckaju svoj imetak iza bedema ispraznih projekata, štampanih na kunstdruku.
I treba. I mora tako. Ko je terao Feralovce da se otvoreno suprotstavljaju opštem
beščašću, verujući da su ideje antifašizma i solidarnosti još uvek žive.
Imajući sve to u vidu, redakcija je za 50. jubilarni broj Betona, pozvala svoje saradnike
da odgovore na pitanje Šta se to dogodilo sa jugoslovenskim antifašističkim nasleđem? Prispeli odgovori su pred vama. Redakcija Betona |
|
 |
Polemika oko Ferala se nastavlja.
Odgovor Tomislava Markovića novinaru Milošu Vasiću čitajte u rubrici Javni radovi
i na www.e-novine.com |
| Zahvalan sam g. Milošu Vasiću što je obratio pažnju na moju malenkost, što me je ukorio za «potpuno nepoznavanje činjenica i teme» glede Ferala, te potrošio malo svog dragocenog vremena ne bi li me izveo iz mraka neznanja i doveo do poznanja mučne istine. Sada, kada su činjenice na stolu, ne preostaje mi ništa drugo do da ih pokusam kao nebesku manu, u nadi da ću doživeti prosvetljenje (zli jezici bi rekli da su dotične činjenice takvog kvaliteta da to ni pas s maslom ne bi pojeo, ali njih ovom prilikom nećemo slušati)... >>> |
|
Od sad nas možete pratiti i preko RSS Feed-a  |
|
|
Teme u ovom broju: |
