Beton br.214
Petak 20. decembar 2019.
Piše: Jelena Veljić

Nekima (skoro) sve, nekima (skoro) ništa

Zaposleni u „Pošti Srbije“ već duže vreme nalaze se u teškom položaju, najvećim delom zbog malih plata. Protesti poštara već su se odigrali početkom godine, a završeni su nakon što su im predstavnici vlasti obećali ispunjenje dve trećine zahteva. Pošto tokom godine obećanja nisu ispunjena, 2. decembra održan je protest poštanskih radnika i radnica ispred Glavnog poštanskog centra Beograd, a nakon toga došlo je i do obustave rada u izvesnom broju radnih jedinica u Beogradu, Zrenjaninu, Kikindi, Lazarevcu, i drugim mestima. Obustavom rada, između ostalog, zahtevalo se povećanje plata do visine republičkog proseka. Za deset dana štrajka i protesta, ljudi sa mesečnim primanjima od tridesetak hiljada doživeli su premeštanja na druga radna mesta, šikaniranje, suspenzije, a neki od njih pokušali su da izvrše samoubistvo.

 

Desetak dana kasnije, potpisan je između Vlade i radnika i radnica JP «Pošta Srbije». „Sporazumom je predviđeno povećanje plate od 13,1 odsto, ali će ukidanjem Zakona o umanjenju zarada dobiti još dodatnih 3,8 odsto. Od 1. januara 2020. godine dobiće i povećanje regresa od 1.000 dinara. Povećanjem plate poštar sa 20 godina radnog staža imaće platu od oko 45.000 dinara, plus 1.000 dinara regresa“ navedeno je u saopštenju koje je Vlada uputila javnosti.

 

Dok su protesti poštanskih radnika i radnica trajali, ni narodni poslanici/ce nisu sedeli dokoni. Početkom decembra usvojena su dva zakona iz oblasti rada – Zakon o agencijskom zapošljavanju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

 

Agencijsko zapošljavanje dugo se nalazi na dnevnom redu društveno-političkog života, kao delatnost koja godinama funkcioniše – potpuno nezakonito. Mario Reljanović, stručnjak u oblasti radnog prava, kritikovao je najpre način donošenja ovog zakona – od početne verzije koja, prema njegovim rečima, nije bila sasvim loša, stiglo se do finalne, dorađene verzije, koja nije u obzir uzela realne primedbe stručne javnosti i sindikata, već, čini se, samo mišljenja velikih agencija za „lizing“ radne snage. Sam tekst zakona to i pokazuje - ne postoje ograničenja u pogledu kategorije zaposlenih ili delatnosti, kvalitet rada agencija kontrolisaće ionako neefikasna i potkapacitirana inspekcija rada, pojam „uporednog zaposlenog“, prema kome se određuje istovetnost uslova rada redovno zaposlenih i radnika/ca zaposlenih preko agencije, ostao je nedovoljno jasan, potencijalni broj ustupljenih radnika/ca kod jednog poslodavca utvrđen je na štetu radničkih interesa, a potpuno je nejasno na koji način će radnici/ce zaposleni na ovaj način moći da stupe u štrajk.

 

Drugi zakon koji je izmenjen u ovom periodu - Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – takođe je zanimljiv primer tendencije države da postupa suprotno interesima radnika i radnica. Zakon se donosi, kako je navedeno u Predlogu, „u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, stvore zakonske pretpostavke za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast i omoguće povoljniji uslovi privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata.“ Počevši od 1. januara, stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koje plaća poslodavac smanjene su za 0,5%, a „novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost“ oslobođena su od plaćanja doprinosa po osnovu zarade osnivača. Kao podsticaj za zapošljavanje, poslodavci će u određenoj meri biti oslobođeni od plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za kvalifikovanog novozaposlenog radnika/cu - 70% poreza i 100% doprinosa za PIO tokom 2020. godine, 65% poreza i 95% doprinosa za PIO u 2021. godini i 60% poreza i 85% doprinosa za PIO kada je reč o zaradama koje će se isplaćivati 2022. godine. „Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi“ napomenuto je u Predlogu Zakona. Ipak, na istom mestu navedeno je da će smanjenje stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca, dovesti do procenjenog smanjenja budžetskih prihoda na oko 9,8 milijardi dinara. „Efekat na fiskalni rezultat opšte države je negativan u iznosu od 7,5 milijardi dinara, а koji se smatra opravdanim imajući u vidu efekte u smislu podsticanja zapošljavanja,“ navodi se u tekstu Predloga.

 

Ovih dana Poreska uprava je objavila i spisak najvećih poreskih dužnika. Prema pisanju medija, od aktivnih pravnih lica, u prvih 10 dužnika spadaju Marko Mišković i firma Mera Invest (1.08 milijardi dinara), Magna prom, firma povezana sa Miroslavom Bogićevićem (990.4 miliona dinara), Dunav grupa i Dušan Borovica (772 miliona), kao i drugi poznatiji „poslodavci“ – Dragan Đurić, Vasilije Mićić, Vidoje Vujić itd. Ukupan dug – oko 7 milijardi dinara.

 

Kompanija Pink izgleda se nije našla na ovom spisku, a to i ne čudi, s obzirom na to da je, prema podacima do kojih je došao CINS, „Pink godinama uspevao da odloži plaćanje poreza pa je tako Poreska uprava za četiri godine omogućila reprograme duga na ukupno 93 rate“. Kako je navedeno, od 2012. kada je Pink dugovao 231,2 miliona dinara, preko 2014, kada je kompaniji omogućeno da dug od 197,5 miliona plati odloženo na 12 rata, pa do 2016. godine kada je dug iznosio 389,1 miliona dinara, a omogućeno je da se plati u 60 rata, jedno je zasigurno ostalo nejasno - po kojim kriterijumima je Poreska uprava odlučila da odlaže plaćanje duga Pinku. Kako će proći ostali dužnici iz tekuće godine, ostaje da vidimo.

 

Kako su prošli poštari, videli smo. „Povećanjem plate poštar sa 20 godina radnog staža imaće platu od oko 45.000 dinara, plus 1.000 dinara regresa.“

Armatura arhiva

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.