Rušilački napad tridesetak agresivaca sakrivenih “fantomkama” koji se odigrao u prvoj noći Beskrajnog Brojanja Glasova 25. aprila ostavio je ruševine. Logistički odlično podržani, uz  asistenciju dva bagera, (bez registracija, baš kao i crna vozila kojim su napadači stigli), “fantomi” su bespravno, brutalno srušili niz objekata u ulicama Hercegovačka i Braće Krsmanovića, ukupno oko hiljadu kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. “Fantomi” nisu dali rok vlasnicima objekata da se isele i odnesu svoju imovinu i dokumente koji su ostali u kršu već su, bez najave, uništavali privatnu svojinu. Naoružani pendrecima i baterijskim lampama, napadači su, potpuno neometano, dva sata pod svojom kontrolom držali deo gradskog centra. Pritom su onesposobili veći broj nadzornih kamera, legitimisali i vezivali građane, oduzimali mobilne telefone, pretili, oduzimali registrovano vatreno oružje a potom, kako i dolikuje ovim avetinjama, nestali u kišnoj noći.

Sa građanskog protesta "Ne da(vi)mo Beograd", 11. maj 2016.

Protesti državnih službenika su  svedeni na par očekivanih i usamljenih. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je ćišćenje ruševina u Hercegovačkoj od strane gradskih vlasti nazvao uklanjanjem dokaza s obzirom da policija nije izvršila uviđaj. Zaštitnik građana Saša Janković je sastavio iscrpno saopštenje povodom slučaja koje se može naći na sledećem linku: http://zastitnik.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33/4723-2016-05-09-14-55-34. Protesti Šabića i Jankovića, kao i “provokativna pitanja” novinara naišli su na dva tipa reakcija aktuelne vlasti: ćutanje tobož neobaveštenih nevinašaca i bahato negiranje. Postavlja se pitanje da li predstavnici policije, gradskih i republičkih vlasti imaju pravo na nadmen pristup? Sudeći po Jankovićevom izveštaju – ni najmanje.

Naime, ispostavlja se da su nadležni u gradskoj policiji učinili sve u svojoj moći da ne pomognu građanima u nevolji. Drastičan primer je, po Jankovićevom izveštaju, odugovlačenje dežurne policajkeu centrali koja, zbog “intervencije s vrha policije” prvo nije htela da građane koji su prijavili savamalski napad poveže s MUP-om Savski Venac već su od strane centrale MUP-a upućivani na Komunalnu policiju u čijoj nadležnosti nije ovaj slučaj. Usledili su, kako stoji u Jankovićevom izveštaju, snimljeni i klasifikovani razgovori očevidaca, policajaca i njihovih šefova. Komunikacija šefova i podređenih na snimcima stilski podseća na banalne i crnohumorne replike iz filma braće Koen Spaliti posle čitanja. Kao primer navodim deo snimljenog razgovora nakon što se i drugi građanin žalio policiji:

Stvari su se, inače,”zakotrljale”, tek nakon što je jedan od očevidaca lično došao u MUP Savski Venac i napisao izjavu. MUP Savski venac je s pomenutim očevicem poslao dvojicu policajaca koji su, kad je za bilo kakvu intervenciju bilo kasno, mogli samo da konstatuju da su noćni posetioci “isparili” i ostavili iza sebe gomilu krša tamo gde su nekad bili objekti koji su imali građevinsku dozvolu, ili su bili uknjiženi ili su, u nekoliko slučajeva, označeni kao ilegalni objekti. Pritom, treba podvući, nijedan od sravnjenih objekata opština Savski venac nije označila kao objekat za rušenje. Po zakonu, rešenje o rušenju može doneti samo građevinski inspektor koji radi pri opštini Savski venac.

Prećutkuje se da je, kao što se navodi u emisiji Insajder na televiziji N1, emitovanoj 10. maja, u ugovoru o Beogradu na vodi koji su potpisali  država i inostrani partner, stoji da Hercegovačka treba da bude “raščišćena” tek 2019. godine. Čemu onda žurba i noćno rušenje? Elem, potrebno je određenu površinu raščistiti do 30. juna 2016. godine. Ta površina, do 25. aprila, nije bila “slobodna” delom jer država nije postigla nikakav dogovor o eksproprijaciji s vlasnicima ali i zbog toga što se vode  sudski procesi između države i vlasnika pojedinih objekata što, kao što znamo, može da potraje. Bilo je stoga neophodno, da površina označena u ugovoru, bude “oslobođena”. Ta “pilotna pokretnost” kako se naziva u ugovoru je, kad već nije moglo sudskim putem, obezbeđena brutalnom silom. Ne treba smetnuti s uma ni izjavu gradonačelnika Beograda Siniše Malog koji je novinarima emisije Insajder televizije N1 saopštio da “slučaj Hercegovačka” ne postoji zbog toga što su srušeni projekti nelegalno podignuti. Kad su mu novinari saopštili da su srušeni i legalno podignuti objekti te oni sa građevinskom dozvolom Mali je lakonski odgovorio: “Svejedno”.

Sa građanskog protesta "Ne da(vi)mo Beograd", 11. maj 2016.

Istina je da država, od početka projekta Beograd na vodi, sprovodi eksproprijaciju tj. otkupljuje zemljište od građana (naravno, pod uslovima koji većini spomenutih građana ne odgovaraju) ali to, u “slučaju Hercegovačka”, ne stoji. Eksproprijacije nije bilo. Na spisku oštećenih su restoran Savski ekspres te firme Iskra i Transport peroni koje su podnele MUP-u zahteve da se otkriju “fantomi”. Zanimljivo je da je ista sudbina snašla Miksalište, poznato prihvatilište za izbeglice s Bliskog istoka, kao i veliki broj savamalskih objekata u kojima je počeo da cveta noćni život i, nimalo slučajno, ti isti objekti su postali stecišta urbanih umetnika. Jednom rečju – subverzivnog i nesolventnog stanovništva koje em smeta vlastima em ne može da priušti stančić u tzv. Belgrade Waterfrontu koji, by the way, i liči na prvu liniju fronta. Šta je novo, pored ruševina, doneo taj Beograd na vodi? Savanovu, objekat najavljivan kao promotivni štand, bastardnu tvorevinu koja ne može da prođe ni kao prosečan beogradski kafić.

Suma sumarum: privatn(ičk)a armija organizovana, disciplinovana, u sadejstvu s policijom i režimom je, na krilima izborne pobede na Savskom vencu, nekažnjeno, stavljajući se iznad građana i zakona a u službi krupnog kapitala, stranog i/ili domaćeg, “čistila” mimo zakona tj. rušila, maltretirala i pljačkala. I tu bih, zaista mogao da se, gle čuda, složim s premijerom. Onaj koji je, s najvišeg mesta, odobrio ovu akciju u nadi da neće biti razotkriven, jer veruje da nikad neće politički propasti i odgovarati pred zakonom za svoje postupke, uistinu jeste kompletan idiot.