Vranje će ove godine imati dve Borine nedelje, obe u tradicionalnom terminu od 23. do 29. marta. Sve se odigrava u atmosferi nekoliko sudskih procesa koje međusobno vode grad Vranje i Književna zajednica „Borisav Stanković“, a vezano za prava na organizovanje ove manifestacije. Zajednica u tužbi navodi da želi da zaštiti svoja autorska prava, a grad osporava da oni takva prava uopšte imaju u odnosu na manifestaciju, kao i na nagradu koja se u okviru nje dodeljuje. Odluka neće biti doneta do početka 45. Borine nedelje, jer je nastavak suđenja zakazan za 6. april.

Čelnici grada poručuju i da je Osnovni sud u Vranju nedavno naložio Zajednici da se iseli iz Pribojčićeve kuće, koja je vlasništvo grada, a gradonačelnik Miroljub Stojčić, postupke Miroslava Cere Mihailovića, urednika Zajednice, okarakterisao je kao „bezobzirnost i bezobrazluk“. Na to je Radivoje Mikić, predsednik UO Zajednice i dugogodišnji član žirija, odgovorio da se radi o „golom političkom nasilju lokalne vlasti koja svojim odlukama ruži Vranje“, dodajući da su „u Vranju trenutno na vlasti oni koji su tobože zabrinuti za Boru Stankovića, a da je zapravo reč o bezobzirnom demonstriranju političke sile“. Gradonačelnik je uzvratio da „Mihailović nije nikakva žrtva, već su žrtve građani Vranja od čijih para je finansirana Borina nedelja, a koji nisu znali koliko i kako se taj novac troši“, kao i da je „Zajednica za samo poslednjih šest godina od grada dobila više od 200.000 evra samo za Borinu nedelju“. Ako tome dodamo i činjenicu da Mihailović, nekadašnji radnik štamparije „Nova Jugoslavija“ sa srednjoškolskim obrazovanjem, od Vranja dvadeset godina prima platu koja trenutno iznosi 65.000 dinara, Mikićev zaključak je više nego patetičan. Uz to Mihailović za potrošeni novac nikada nije podneo finansijske izveštaje Gradskom veću i zato je skinut sa budžeta, a grad je ovih dana pokrenuo i zvaničnu finansijsku istragu o radu Zajednice.
U međuvremenu Mihailović je dobio podršku oba strukovna udruženja – UKS i SKD – za organizaciju paralelne manifestacije. U odbranu netransparentnog poslovanja stao je i Gojko Tešić, šef Odbora za kulturu Demokratske stranke, tako što je, pored Mihailovićeve najuže familije i porodičnih prijatelja, poput Marka Nedića, Mila Lompara i Radivoja Mikića godinama bio član žirija, da bi se nedavno, kada se digla medijska prašina iz njega povukao, a na njegovo mesto došao je Aleksandar Jovanović, kao predsednik.
Želeći da pruže podršku Mihailoviću, u Vranju su nedavno boravili i Miroslav Josić Višnjić, dobitnik Borine nagrade 1993. godine i Predrag Dragić – Kijuk, sekretar Srpske književne zadruge i član Odbora za slobodu stvaralaštva i ljudska prava UKS.
Tom prilikom oni su, koristeći se već istrošenom retorikom svojestvenom krugovima oko Mihailovića, sa akcentom na „otimačini“,“zatiranju“ i „uništenju“ Zajednice i neprimerenim poređenjem sa životnim stradanjima Bore Stankovića, uporno isticali da su ovde gostovali „najugledniji srpski prozni pisci“, perfidno izbegavajući suštinu celog spora – netransparentno poslovanje Zajednice.
Josić Višnjić je zapretio da on neće dozvoliti da se Borina nagrada, kako je rekao, zloupotrebljava. - Ne znam za ostale dobitnike nagrada, ali ja ću zabraniti Vranju da upotrebljava moje ime, ako onog dobitnika koga oni hoće proglase dvadesetprvim – poručio je.
Šta će uraditi sa novčanim delom nagrade (iznosi 3.000 evra), koji je svim dobitnicima isplaćivao grad, nije se izjašnjavao.
Vranjanci se Josić Višnjića, inače, sećaju kao pisca koji je 1994. godine, prvi i na sopstvenu inicijativu, otvorio Borinu nedelju ispred spomenika piscu u gradskom parku. Ostatak Srbije ga je upamtio kao nekoga ko je u Utisku nedelje, pre nekoliko godina, govorio o Legiji kao odličnom piscu i nadahnuto analizirao njegov književni opus.
Obraćanje Predraga Dragića – Kijuka, sekretara Srpske književne zadruge, nije odudaralo od prethodnog. Zaboravio je samo da pojasni zašto pokušaj promene dosadašnjeg kulturnog modela Borine nedelje, nazivaju napadom na Boru Stankovića? Da li Borina nagrada bez ovih koji je sada smatraju svojom, nema nikakvu vrednost? Gde su ti uvređeni dobitnici Borine nagrade koji će ih kao čin podrške, zajedno sa novčanim delom od tri hiljade evra, vratiti? Ima li, pored ovih koji preko klana učestvuju, preko klana štampaju knjige i preko klana dobijaju nagrade, još pisaca koji sve to nisu a koji su i bez toga odlični i hteli bi da dođu na Borinu nedelju? Zašto kažu Bora, a misle na Mihailovića? Zbog čega se stalno poteže nekakvo zatiranje i linčovanje Bore kada u Vranju niko, nikada, nije ni pokušao da omalovaži njegovo književno stvaralaštvo? Zašto je jedno udruženje građana institucija, a Gradsko veće Vranja to nije? Ko je i kako Mihailoviću ugrozio umetničke slobode i u kojoj se to tački dodiruje sa Borinom nedeljom...
To preskače da pojasni i Mihailović kada se pismom, koje je potpisalo oko 180 pisaca, neki čak i po dva puta, oktobra prošle godine obratio predsedniku Borisu Tadiću, bivšem ministru kulture Nebojši Bradiću ali i „kulturnoj javnosti Srbije“ tražeći zaštitu od „medijskog i političkog linča“. Ističući da je „osnovni cilj hajke, koja je bez premca po svom staljinističkom karakteru, da se Zajednici oduzmu svi uslovi za rad a njemu ugrozi egzistencija i mogućnost da profesionalno deluje u svom rodnom gradu“.

Dragiću je, za one koji su zaboravili, 2006. godine uručena nagrada za životno delo, koju je ustanovio časopis Zbilja, a koja je tada dodeljena i Vojislavu Šešelju i Radovanu Karadžiću, a posthumno Dragošu Kalajiću i Nebojši Krstiću, vođi Obraza. Lako je proverljivo da je bio i redovni učesnik tribina koje je organizovala ekstremna organizacija Srpski sabor Dveri na beogradskom Mašinskom fakultetu, da je potpisnik različitih apela koje su oni pokretali, peticije protiv zabrane Obraza, one iz 1997. godine kojom se štiti lik i delo Radovana Karadžića itd.
Mihailović, pošto su sve gradske ustanove kulture odbile da mu iznajme prostor za, kako gradonačelnik reče, nelegalnu manifestaciju, poručuje da će Zajednica, bez obzira na sve, i ove godine organizovati Borinu nedelju i „zadržati visok estetski nivo manifestacije“. Gde će to biti, ostaje nejasno. Grad će glavni program održati u Galeriji Narodnog muzeja, uz posete učesnika srednjim školama u Vranju i okolini u okviru akcije Pisci u školama, kao i uz prateće umetničke programe – performanse i video radove grupe Škart, Ivane Smiljanić i Igora Bošnjaka, na platou ispred Muzeja. Laureatu Književne nagrade „Borisav Stanković“, Veselinu Markoviću za roman „Mi različiti“ 29. marta u Vranju će biti uručena medalja sa likom Bore Stankovića, umesto statue koju je do sada dodeljivala Zajednica, i nagradu u iznosu od 3.000 evra. U međuvremenu i Zajednica je proglasila svog dobitnika – Vladana Matijevića za roman „Vrlo malo svetlosti“. Ko će to finansirati i koliko će sve koštati nismo uspeli da saznamo ali, na konferenciji za novinare koju je Cera Mihailović organizovao, rekao je da se nada da će im finansijski pomoći Dragoslav Mihailović, predsednik ovogodišnjeg Organizacionog odbora, koji je nedavno dobio nagradu Zlatni suncokret vrednu 5.000 evra. Da li se šalio ili ne, zna samo on.
U brojnom Organizacionom odboru od desetak ljudi, koji je sačinio grad, nalaze se lokalni književnici i rukovodioci ustanova kulture. Sa druge strane, u Odboru Zajednice, pored Dragoslava Mihailovića, skoro porodična manufaktura: Miroslav Cera Mihailović, Sunčica Denić Mihailović, njegova supruga, Slađan Milošević, njihov zet i još dvoje intimnih prijatelja.

Grad je oformio i Umetnički savet, u kome su pored Zorana Najdića, gradskog ministra za kulturu, vajara po struci, Dejan Ilić, urednik u časopisu Reč i izdavačkoj kući Fabrika knjiga i Ružica Marjanović, organizatorka regionalnog književnog festivala Na pola puta. Zajednica nema Umetnički savet.
Gradski žiri, za koji je predviđeno da se menja na dve godine, ima pet članova: Mirjana Đurđević, predsednica žirija, Vladimir Arsenić i Tijana Spasić, književni kritičari i dvoje članova sa lokala – Zoran Dimić, profesor filozofije i Vesna Petrić, bibliotekarka. Predsednik žirija Zajednice je Aleksandar Jovanović, a članovi su Goran Maksimović, Radivoje Mikić i Milo Lompar.
Borina nedelja koju organizuje grad ugostiće značajne stvaraoce iz Srbije, Makedonije, BiH i Crne Gore, sa ciljem da se publici u Vranju predstave aktuelni pisci različitih generacija koji pišu o temama bitnim za društvo u kome živimo: Jasna Koteska i Nikola Gelevski iz Skoplja, Saša Ilić, Mirjana Đurđević, Sreten Ugričić, Mileta Prodanović i Svetislav Basara iz Beograda, Nenad Veličković iz Sarajeva i Enes Kurtović iz Sanskog Mosta.
Što se programa Borine nedelje tiče, Zajednica ga je predstavila 8. marta u Beogradu, u Udruženju novinara Srbije. Izgleda ovako: prvo veče biće posvećeno dosadašnjim dobitnicima Borine nagrade, drugo piscima iz UKS, treće piscima iz SKD, četvrto ediciji Matice srpske - Deset vekova srpske književnosti, peto mladim piscima okupljenim oko časopisa Treći trg. Tema okruglog stola je „Razaranje srpske književnosti“, a poslednje veče je posvećeno Vladanu Matijeviću.
To faktički znači, kako tvrdi rukovodstvo grada Vranja, da Zajednica celu manifestaciju organizuje sasvim nelegalno i da nastavlja sa starom praksom da program i ime dobitnika nagrade obelodanjuje najpre u Beograda pa tek onda u Vranju, gradu koji ih je dvadeset godina finansirao sa tri do četiri miliona dinara godišnje.
Ako je suditi po književnicima i temama koje će se ove godine pokrenuti, 45. Borina nedelja će dobro prodrmati Vranje, ali i celu Srbiju i dovesti publiku željnu dobrih razgovora i polemika na književne večeri. To raduje sve dobronamerne Vranjance koji su se umorili od mahom nezanimljivih gostiju i beznačajnih tema.