Beton br.232
Subota 19. jun 2021.
Piše: UG Po meri metro

Pomeri metro da bude po meri građana

Svakim danom, početak izgradnje beogradskog metroa je sve izvesniji. Posle više decenija čekanja, po prvi put je sklopljena finansijska konstrukcija za ovaj projekat i po prvi put je država, a ne samo grad, stala iza njega. Za većinu građana ovo i dalje deluje kao još jedno prazno obećanje, pa veliki deo javnosti ne veruje u njega i ne shvata ozbiljnost situacije.

Pola decenije se aktuelni projekat metroa pripremao i sada smo na samom kraju tog procesa. Planovi su u završnim fazama, krediti su odobreni, po prvi put je donet Zakon o metrou, uzorci zemljišta iz bušotina su prikupljeni. Za početak gradnje čeka se još samo jedan dokument - Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu. Očekuje se da će biti na javnom uvidu i izglasan u toku oktobra meseca, kako bi gradnja mogla početi u novembru. To je sve što nas deli od metroa. Da, metro će se stvarno graditi i to uskoro.

KAKAV METRO JE U PLANU

Postojeći plan metroa sadrži 3 linije. Prve dve su izvesne i za njih je odobreno finansiranje. Treća linija je, za sada, samo na nivou koncepta i dugoročne želje. Za nju čak i sami zvaničnici govore da će možda ostati za buduće generacije.

Prva linija kreće od Železnika i ide preko Žarkova, Banovog Brda, Sajma, Savskog trga, Trga Republike, Luke Beograd, Pančevačkog mosta, i obodom Karaburme do Mirijeva. U planu prve linije su ponuđene dve varijante trase između Sajma i Savskog trga.

Prva varijanta od Sajma ide ispod mosta Gazela ka Savskom trgu. Druga varijanta ide preko nove glavne železničke stanice „Prokop" i Kliničkog centra Srbije ka Savskom trgu. Za sada se, prema najavama zvaničnika, čini gotovo sigurno da će prva varijanta biti usvojena odnosno da će glavna železnička stanica „Prokop" i Klinički centar Srbije biti izostavljeni. Izbor varijante odlučuje da li će metro biti po meri građana ili ne.

Druga linija kreće od železničke stanice Zemun i ide preko Ugrinovačke ulice, Senjskog trga, opštine Novi Beograd, Arene, Sava Centra, tunelom ispod Save, preko Savskog Trga, Slavije, Čubure, Južnog Bulevara, Cvetkove pijace i okretnice Ustanička do Mirijeva.

Treća linija nema još uvek tačno definisanu trasu, ali je poznato da bi ona spajala novobeogradske blokove sa Banjicom, a preko centra grada. U jednoj varijanti, trasa od Trga Republike išla bi preko Slavije i Prokopa ka Voždovcu, dok bi u drugoj varijanti išla od Trga Republike preko Vukovog spomenika i Crvenog Krsta ka Voždovcu.

Ovakav izbor trasa i najavljen izbor varijanti tih trasa ima svoje očigledne mane. U prve dve linije, koje su jedine u ovom trenutku izvesne, nisu obuhvaćene nova autobuska stanica u bloku 42, nova glavna železnička stanica „Prokop", Klinički centar Srbije koji je najveći bolnički centar u državi, lokacije sa velikim brojem fakulteta poput Vukovog Spomenika i lokacije sa velikom gustinom naseljenosti poput savskih blokova na Novom Beogradu. Sve to je trenutnim planom izostavljeno, nakon čega je ucrtana hipotetska treća linija da popuni sve nedostatke prve dve linije i „zakrpi rupe".

Problem sa trećom linijom je što ne znamo ni kada, ni iz kojih sredstava bi bila građena. Po najavama zvaničnika, ona u najboljem slučaju može biti sagrađena tek u drugoj polovini tridesetih godina 21. veka. A pošto je retko da se bilo šta izvrši idealno, realnija procena je da će možda sačekati i 2040-te. U praksi to znači da će povezivanje prioritetnih tačaka za javni prevoz u gradu sačekati još dvadesetak godina a možda i više.

Važno je da shvatimo da je metro stvar koja formira grad. Metro će zauvek uticati na svakodnevnicu svakog građana i građanke bez obzira da li ćemo ga lično koristiti ili ćemo se voziti u automobilima. To se najbolje vidi u gradovima koji imaju metro sisteme više od jednog veka. Jednom postavljena linija metroa diktira razvoj grada i sto godina kasnije.

Prilike za popravni gotovo da ne postoje. Bitno je da građani i građanke učestvuju u odluci kako će izgledati lice grada u budućim decenijama i vekovima. Sada se kroji grad, kako za našu svakodnevnicu i skoriju budućnost, tako i za budućnost svih naših pokolenja.

PROBLEMATIKA KLINIČKI CENTAR SRBIJE - PROKOP

Možda i najspornija stvar u vezi ovog plana metroa je najavljena mogućnost da se usvoji varijanta prve linije kojom se izostavlja Klinički centar Srbije i nova glavna železnička stanica „Prokop". Ono što ovakvu tendenciju čini još problematičnijom jeste činjenica da su svi prethodni planovi metroa od 1976. obuhvatali ove dve izuzetno bitne lokacije ne samo za Beograd, već i za celu državu.

Klinički centar Srbije je najveći bolnički centar u državi u kome se leče građani iz svih delova Srbije. Godišnje se u njemu zbrine više od milion pacijenata i izvrši više od 50.000 operacija. Kao lokacija od nacionalnog značaja je već sada veliki generator kretanja, predstavlјa tačku od suštinske važnosti za sve građane Srbije, a ne samo Beograđane/ke i potrebno je povezati ga metro sistemom sa ostatkom grada. KCS trenutno nema liniju javnog prevoza koja prolazi kroz njega već autobusi, trolejbusi i tramvaji imaju trase na oko 500m od kompleksa. Razlog tome - KCS je pravljen sa metro stanicom u vidu! Pogotovo je važno povezivanje Kliničkog centra i „Prokopa” zbog mnogobrojnih građana i građanki koji dolaze u Beograd na lečenje.

Nova glavna železnička stanica „Prokop” je centralna tačka železničke mreže Srbije i centralna tačka budućih brzih pruga. Očekuje se da doživi veliki porast broja putnika u skoroj budućnosti, sa izgradnjom brzih pruga u Srbiji i planiranim širenjem linija BG:voz-a, te sa završetkom brze pruge do Novog Sada.

Železnička stanica „Prokop" je predviđena za 40.000 putnika dnevno i u kombinaciji sa prvom linijom metroa bi postala jedna od najznačajnijih presedačkih tačaka u gradu. Lokacije poput zdravstvenih ustanova, sajamskog kompleksa, kulturno-istorijskih objekata, itd., koje po svom značaju i karakteru prevazilaze gradske okvire, postale bi lakše i brže dostupne. Time se dobija smanjenje opterećenja drumske infrastrukture, veća atraktivnost sadržaja i veći broj korisnika. Napominjemo i da u okviru nove glavne železničke stanice „Prokop” na osnovu prethodnih planova već postoji izgrađen deo metro stanice.

Zbog svega navedenog, smatramo da je izbor varijante prve linije koja obuhvata Klinički centar Srbije i novu glavnu železničku stanicu „Prokop", stvar javnog interesa. Tako bi se već nakon prve linije dobila smislena povezanost. Putnici pristigli vozom iz Novog Sada, Niša ili bilo kog drugog grada bili bi u mogućnosti da samo za nekoliko minuta stignu do Savskog trga ili Trga Republike. Izbegla bi se mogućnost čekanja još dvadesetak godina kako bi ta logična veza postala realnost tek sa hipotetskom trećom linijom.

Ujedno, ako bi prva linija obuhvatila KCS i „Prokop", to znači da ta hipotetska treća linija ne bi morala ispravljati nedostatke prve linije. Treća linija bi tada mogla da obuhvati trenutno izostavljene, a značajne lokacije, poput Pravnog fakulteta, Vukovog Spomenika, Crvenog Krsta i Dušanovca. Ceo metro sistem biće bolji ako planiranje treće linije ne bude opterećeno i ograničeno ispravljanjem nedostataka prve dve, već pitanjem kako najbolje povezati udaljene krajeve grada.

PROBLEMATIKA CERAK - VIDIKOVAC - PETLOVO BRDO

Trenutni metro plan ne predviđa metro do naselјa Cerak, Cerak Vinogradi, Vidikovac, Labudovo Brdo i Petlovo Brdo iako su svi prethodni metro planovi od 1976. do danas to predviđali. To su naselja koja su planski građena sa pretpostavkom da će tuda proći metro i sva infrastruktura je decenijama tome prilagođavana.

Više od 70 hiljada ljudi trenutno živi na tom južnom području gradskog dela Beograda i očekuje se rast tog broja tokom godina sa popunjavanjem trenutno nenaseljenih delova zapadno od Ibarske magistrale. Kako ova naselja nisu obuhvaćena trenutnim projektom, smatramo da je potrebno ostaviti mogućnost izgradnje kraka metroa ka tim naselјima.

To je unapređenje metroa koji bi ostalo za neke buduće generacije, ali je od presudnog značaja da se to već danas predvidi. Neophodno je na samom početku uneti to u planske dokumente i postojeći projekat metroa prilagoditi toj mogućnosti. Ovakva izmena danas ne košta ništa, a u budućnosti može biti od presudnog značaja.

ŠTA NAM JE ČINITI?

Početak gradnje metroa u novembru ove godine je svakim danom sve izvesniji. No, s obzirom na to da prazna obećanja o metrou slušaju već pedeset godina, logično je da građani, već otupeli na izjave zvaničnika, deluju uspavano i nezainteresovano.

Građani i građanke Srbije i Beograda nisu upoznati sa planovima izgradnje metroa u Beogradu čija se vrednost procenjuje na 4,4 milijarde evra, a koji će graditi kompanije iz Kine i Francuske.

Niko ih nije pitao šta misle o planu metroa odnosno o nečemu što će oni finansirati. Najbitnije, niko ih nije pitao da li se slažu sa predloženim planom koji izostavlja najveći bolnički centar države i glavnu železničku stanicu milionskog glavnog grada.

Zato građani i građanke moraju sami da kažu šta misle o tome i moraju biti glasni. To niko neće uraditi umesto njih. Plan metroa se ne može menjati kada u novembru mašine već budu na gradilištu, već se plan mora menjati sada dok je još uvek u formi crteža na arhitektonskom stolu.

Pozivamo sve građane i građanke da se pridruže borbi akcije „Po meri metro", kako bismo svi zajedno doprineli tome da se usvoji metro plan koji će biti svima po meri.

KO SMO MI I ZAŠTO SMO SE OKUPILI

„Po meri metro" je udruženje građana koje okuplja stručnjake iz različitih oblasti, aktiviste - i, jednom rečju, entuzijaste okupljene oko zajedničkog cilja - poboljšanja postojećeg plana izgradnje beogradskog metro sistema. Smatramo da tema metroa nije na adekvatan način predstavljena javnosti i da je potrebno bolje informisati građane o značaju ovog projekta.

Namera nam je da podstaknemo neposrednije učestvovanje građana u procesu donošenja plana beogradskog metroa. Smatramo da glas građana i građanki mora da se čuje i da samo tako možemo doći do optimalnih rešenja.

Infografika: UG "Po meri metro"
Mikser arhiva

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.