U decembru 2019. godine listala sam reprint istarskog fanzina Distorzija iz marta 1994. godine. Napravili su ga Marko Grbac Knapić, Mladen Bačić, Borut Skok i Dejan Mihelač na osnovu susreta u Beogradu i materijala koji su skupili od prijatelja i kolega. U Beograd su stigli 1994. godine neverovatnom hrabrošću i spletom srećnih okolnosti, prvi put posle izbijanja rata, i tu boravili nekoliko nedelja. Ja sam u to vreme čitala fanzine, ali ovaj nisam nikada videla, a koliko bih bila srećna da jesam – to je iscrpni pregled scene koju sam smatrala najvažnijom, i to predstavljene očima i rečima kolega iz Pule. Zato su ga ponovo naštampali i doneli ga njegovi autori, koji su 2019. godine bez toliko avantura stigli na poziv prijatelja i kolega u KC Baraka: Marko Grbac Knapić prepričao je deo vratolomnog puta i susret sa scenom u Beogradu, povezanom i solidarnom, prijateljskom, raznovrsnom; a deo te scene, u drugačijim godinama doduše, smeškao se iz publike.

Na stranicama je mnogo poznatih lica i reči: Rambo Amadeus, Partibrejkers, Električni orgazam, KBO! ali i Dead Ideas, Kojoti, Brainstorm, Centar za antiratnu akciju, FLU – Akademija, Definite Choice, Ex-cess, Predmenstrualni sindrom, HUND, i mnogo toga još.

Zamislimo da smo u „normalnosti“ fanzina, i da je u naše ruke stigao, kako je to obično bivalo, mesec dana nakon izlaska, poštom, i putovao od ruke do ruke, bendova i kolega, do nas. To bi bio april, pa možda ako izuzmemo 28 godina, ovo pismo Dr. Frica iz benda KUD Idijoti stiže na vreme, tačno na vreme:

Nenormalno vrijeme u kojem živimo nije uspelo sjebati baš sve pozitivne vibracije na ovim našim prostorima (nekadašnjim a i sadašnjim). Živahnost fanzinske scene i njena mentalna nelimitiranost dokaz je da su Srbija i Hrvatska za gomilu normalnih ljudi samo geografski pojmovi.

I letimičan pregled fanzina (War Pigs, Fast Forward, Kerosene, Post Scriptum) koje sam nedavno imao prilike čitati pokazuju i dokazuju da je jedan dobar sloj ljudi imun na bolest zvanu „nacional popizditis“. Fanzini o kojima je riječ obiluju gomilom informacija iz cijelog svijeta. Recenziraju se ploče, demo kazete, stripovi, bez obzira na nacionalnost i podrijetlo. Od dobivenog materijala ne želim ništa posebno izdavajati. Svi su materijali odlični. Medijska blokada i nedostatak informacija učinili su svoje. Gomila grupa iz Srbije za mene su totalna nepoznanica. Međutim, zahvaljujući šačici entuzijasta sa istarskog poluotoka, sav ovaj dobiveni materijal smo doslovno gutali (KUD IDIJOTI). Svi su fanzini na kvalitetnom grafičkom nivou, fotokopije su kvalitetne a velika većina ljudi koji pišu su prave male enciklopedije svijetske alternativne scene. Pošto se u ovom slučaju izjašnjavam samo o pisanom materijalu odnosno o fanzinima, slika zbivanja u sadašnjoj Jugoslaviji mi nije kompletna.

Posao kojim se momentalno bavimo Ptica i ja u klubu ULJANIK pruža nam mogućnost da pružimo i audio prezentaciju donešenog materijala. No ovdje kod nas u Lijepoj Našoj je toliko dobro da moram priznati da za to nemam muda. Ne bojim se za sebe, boli me kurac, bojim se za druge, za gazdu, za klince koji bi mogli biti meta… bla!bla!bla!

Evo pred kraj da kažem još nešto. Izuzetno me raduje da su pioniri punk-a i zine scene KBO! toliko vitalni kao u stara dobra vremena. Gotovo da nema band-a ili fanzina koji im se ne zahvaljuje. KBO! Su svirali u Puli u „ART KLUBU.“ Čitajući ove fanzine sjetim se onih dana kada smo se sa tim ljudima (PARTIBREJKERS, EX-CESS, KBO! DISCIPLINA KIČME) sretali, družili, svirali. A danas? Jebi ga. Moralo se tako, tako je u svim tamnicama naroda…

Dr. Fric

Hvala istarskoj Distorziji na „desantsko-diverzantskoj“ akciji, kako su nazvali svoje putešestvije u Beograd (o čemu njihovi roditelji tada nisu ništa znali), i hvala im na gostovanju u Betonu, jer fanzinska scena je uvek poražavala granice i ratna stanja. Mirko Stoilkov Mirčez iz Subotice, jedan od najzaslužnjih ljudi u ovom polju samoorganizacije i obrazovanja, bio je pitan tih godina nije li morbidno praviti fanzin dok rat traje. Odgovorio je „Ne, morbidno je što traje i što uopšte postoji rat dok mi pravimo fanzin!“