Beton br.170
Sreda 20. april 2016.
Piše: Vladimir Milojković

Molimo pozovite kasnije


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


heljda sa sirom kao jabuka

promešati i kukuruz sa pticama u kavezu za knjige

bela boja žice kao očišćena

od gasne komore

od zidova koji sprečavaju dotok pokreta

sunce se kreće visoko iznad oblaka

sakupljaju se poput sunđera upijajući delove života

nemajući drugog razloga

osim što žele da propadnu u zemlju


---- ------ ------- ------

16.3.2014.

nedelja

3.08 – 3.10


 
Molimo pozovite kasnije

Automatski ženski glas upozorava

da prekineš vezu

jer nema smisla čekati

Ali kasnije može biti kasno ili

čak i prekasno

za suze

i obore u kojima stojimo

Bez mogućnosti da pismeni

izniknemo iznad nivoa spaljivanja

kao načina da se rešimo otpada.


1.14 pm – 1.18 pm

 27. juli 2013.


 

ugušiti


postavlja se isto pitanje

na koje teško dajem odgovor

reči izlaze i ulaze

snop svetla i klima koja ne radi

nevidljiva prljavština

da li imaš i koliko

znoj na čelu i grudima

godina

a ja nemam

jer često koristim dezodorans

i gel za dezinfekciju ruku

dovoljno koraka dok gutam

tečnost za pomućenje razuma

tada imam pedeset ili pet

a mnogo češće između

manje nego inače

pokušavam da se setim

mađarskog jezika

jer želim kartu za izlaz

bez ograničenja

imam 20

imam 30

imam 40

kada izađem i stanem

i progovorim mađarski

betűnként

basszátok meg mind a ketten

ili nekim drugim jezikom

više neće biti važno

da li jedem iz kontejnera sa natpisom prijatno

ili u smrdljivom vagonu

jer će pasti kiša

kada izađem iz kuće

a ja ću disati

plućnim mehurovima

a ne škrgama

ili nekim drugim delovima

gde će opet izgovoriti

jó reggelt

csúnya

sajnálom

szép idö van ma

igen nagyon csúnya

beszél magyarúl

égy kicsit beszélek

nem beszélek nagyon jól

nagyon jól beszél

köszönom

igen nagyon szép

nagyon jól beszél magyarúl

köszönom

sajnálom de nem értem

viszont látásra

i tako u nedogled

jer priča koja izlazi iz ekrana nije prava

ni iz slušalice

boli me glava

dok koračam travnjacima i parkovima

a oni čekaju da se pojavim

onda jedan skoči

slomije mi jagodičnu kost

malo mi protrese mozak

ali kroz nedovoljno veliku loptu

i pukotinu sadržaj ne može da iscuri

zato kada otvorim vrata

imam više od hleba i margarina

a imaću više vozova koji stižu na vreme

biće i autobusa

a biće i dovoljno mesta

za korake

za zamah rukama

kada dobijem kartu za izlaz na mađarskom jeziku

ako budem imao money

neću ga štekati za margarin i mleko na koje sam alergičan

niti za lubrikant

koji je potreban za štampanje knjige

ili postavljanje izložbe

prigušiće se ili neće više postojati

turbo zvuk sa gornjeg sprata

silovanje u zdrav mozak

pa i bolestan

jer neko iz publike

u mraku

videće jedno a ne drugo ili treće

a sa kartom za izlaz i ulaz

više neće biti potrebno

da budem tečni terminator

a herta više neće vrištati

ugušiti!

ugušiti!

ugušiti!

ugušiti!

ugušiti!

ugušiti!

i tako dalje

dok san pada na oči

paučina

i muka

kroz promer šaka maše

feedback otpozdravlja

sa osmehom

dok u prezentu voz sa pokvarenim prozorom

jednom ne stigne na odredište.


2013. (verovatno oktobar)

Vreme smrti i razonode arhiva

2022.

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.