Čiovo je srce Srbije,
Srce Srbije, srce Srbije,
Svuda crkve, nigde džamije,
Nigde džamije, nigde džamije.

Hriste Bože raspeti i sveti,
Doktor Dabić kroz oblake leti.
Doktor Dabić proleće kroz dugu,
Smeštaj traži po Gornjem Okrugu.

Zbogom, majko, sestro i nevesto,

Pod bor idem da uvatim mesto.
Zbogom, ćero i rođeni sine,
Pozdravlja vas ćale s pedaline.

Čiovo je u mom srcu prvo,
Poluotok a poluostrvo:
S Hrvatima u kafe „Genšeru“
Psujem veru Isi Pejgamberu.

To je vera nekrsna, varvarska,
Keraterm joj mesto i Omarska,

Samo tamo, dok se znalo reda,
To je smelo da se ispoveda.

U tom svetu red se neki znao,
Dok me Holbruk za savet pitao:
Dal bih hteo da odem bestraga
Il u belog prerušim se maga?

Svak se čudi: šta će meni visak?
Ja sa visak detektujem vrisak.
Sve poklano, što iz zemlje vrišti,
To se belom magijom poništi.