Često upotrebljavana fraza „kvarenje jezika“ oduvek je predstavljala žalopojku opšte prakse, koja je podrazumevala različite stvari – od objektivnog pada pismenosti do sitničavog „čuvanja“ jezika među onima koji ne mogu da prihvate činjenicu da se jezik menja.

Međutim, osnovni problem sa jezikom u medijima danas nije u tome što „ne govorimo pravilno“, nego u činjenici da je ovaj jezik izložen naglom i masovnom prodoru žargona, novogovora, ili nepismenih oblika – i to u tolikoj količini i toliko agresivno da uljezi praktično postaju jezička norma. Dakle, ono što je namenjeno za privatnu komunikaciju, za drugi kanal govora, preuzima vlast i traži da se prema njemu ravnamo.

Da zlo bude veće, ovo se dešava i u „uglednim kućama“, žargon i novogovor ulaze u velike redakcije, jer je i tamo je zavladala nepismenost (neuki novinari i nepismeni prevodioci) i opšta nebriga. Kao i u svemu ostalom.

Da li ovo znači – pošto mnogi tako počinju da govore – da ovakvo stanje treba prihvatiti i ne praviti se pametan. Može i tako. Ali, s druge strane, bez obzira na to što danas ogroman broj vozača ne daje migavac ili to čini sporadično, prolazi na crveno, bahato parkira i beži posle udesa – dobar deo nas ipak smatra da to nije normalno. Mada će možda uskoro biti.

Kolikom se brzinom menja jezik najbolje se može ilustrovati pomoću internet pretraživača. Ukucajte neki pomodni novokomponovani oblik, pa ga potražite u ovoj godini, a zatim u periodu od pre pet ili od pre desetak godina – videćete kako se broj pogodaka vremenom rapidno umnožavao. Npr. oblik „odraditi“ za 2010. godinu (pretraga lokalizovana za Srbiju) ima oko 3300 pogodaka, a za 2015 – oko 34 000. Dakle, deset puta više! Svakako da se u periodu od pet godina povećao i broj sajtova i internet strana, ali sigurno da se ne može samo time objasniti ovoliki porast „odrađivanja“. Na sajtu lista Blic broj ovih oblika je 2010. g. iznosio oko 270, a 2015. preko 900. Naravno da su tome doprineli komentari čitalaca, ali su i redakcijski tekstovi „odradili“ svoj deo posla..

Ogroman je broj reči, fraza i akcenata koji prete da istisnu iz govora svoje dosad uobičajene (standardne, književne) parnjake, ali ćemo ovde navesti samo nekoliko onih najčešćih primera. Sa leve strane je „novokomponovana“ reč, a desno oblik koji se smatra uobičajenim.

Odraditi – uraditi, učiniti, obaviti; izvorno odraditi znači vratiti neki dug sopstvenim radom; pošto se dug nerado vraća, odatle je izvedeno značenje otaljati, skinuti neku bedu s vrata; za mnoge je ovo jedna od najružnijih reči srpskog jezika; za sociologa B. Jakšića ova reč “simbolizuje ekonomsko, političko, kulturno i moralno propadanje i bedu savremene Srbije“; kulturolog S. Petrović kaže da “neukom svetu ova reč deluje otmeno“ (verovatno zato I. Klajn navodi primer odraditi kupovinu kupusa); takođe, nekada se govorilo da su sportisti održali trening, a onda su i treninzi – kao i sve ostalo – počeli da se odrađuju.

Ispoštovati – obavezni deo „leksičkog asesoara“ Zemunca iz viceva; reč oko koje ima toliko sporenja da može da izazove mali građanski rat, jer predstavlja granicu između dva suprotstavljena kultrološka, socijalna i mentalna tipa u našem okruženju; predlagana je i za simbol naše propasti; za jedne je gramatički „pravilna“, drugima deluje gangsterski i „turbo“, kao proizvod devedesetih; za sada je postignut kompromis da se glagol ispoštovati koristi samo kad je reč o rokovima (i u tom slučaju ako baš mora); nikako ispoštovati nekoga ili nešto, jer je ovakva upotreba predmet izrugivanja; ispoštovao me Čelzi sinoć; ispoštuj slavu kod Petrovića (Vukajlija); ispoštovali su ga vencima; ispoštuj ga jednom kafom i reci da nisam u kancelariji (B.L., Pečat); međutim, biser ovog tipa možete naći i u Politikinom naslovu Ispoštovati ukaz kneza Miloša po drugi put…

Odreagovati – reagovati; ovaj glagol označava i svršenu radnju i zato je dovoljno reagovati – ležerno, impulsivno, ili kako vam već volja; snobu, pošto je senzibilniji, emotivno bogatiji i intelektualno zahtevniji potrebno je da od-reaguje (primedba se nikako ne odnosi na mlađi svet, koji je uglavnom mogao da čuje samo ovaj pomodarski oblik); golmani su nekad munjevito reagovali; Igita je na primer umeo da fantastično reaguje; međutim, danas se kaže obezbeđenje je brzo odreagovalo (Blic o nastupu B. S. na Evroviziji); kad naš ministar u Politici izjavi da će država da odreaguje, to je najbolji znak da je država propala…

Iskontrolisati – kontrolisati; neverovatno, ali fudbaler koji ume da kontroliše loptu, može da je prihvati, smiri, doda ili šutne, a da je ni jednom ne iskontroliše, iako ga sportski reporter uporno tera da to uradi; šef treba da kontroliše, ali nema nikakve potrebe da iskontroliše; u jednom biseru od novinskog naslova stoji: Da li umeš da se iskontrolišeš?

Upucati – ustreliti; mnogo je važnije znati da li je neko ranjen ili ubijen, nego da li je usataren, usekiran ili upucan; dakle, oblik upucati je, pre svega, neinformativan; Matičin rečnik ga spominje, ali više kao raritet, u balistici postoji termin „upucavanje“ kojim se označava podešavanje nišana; ni englesko shot dead – jer sadrži potpunu informaciju – nije fer prevesti sa upucati; ako se ovo upucavanje – i na ulici i u medijima – nastavi, verovatno ćemo ubrzo imati naslove tipa uberetio bivšu ženu i odmazdio (pucao iz berete i pobegao mazdom).

Ispratiti – nekad su mediji pratili neki događaj, ili su npr. propratili neko dešavanje sa posebnom pažnjom; mediji danas obavezno isprate događaj, jer se sve ispraća; ispratiti liniju kredita; ispratili liniju krema za lice; ispratili smo sve na svadbi (svadba „po protokolu“, nek se zna kad mi ženimo sina!); sve je ispratio na ćaletovoj sahrani (ćale je ostavio dosta u nasleđe, pa je sahranjen uz sve počasti i izraze tuge); Kim Džong Un je ispratio lansiranje rakete (kad saradnici ne zabrljaju sa foto-šopom)…

Otvoriti meč, utakmicu – pomodni oblik, ostaje nejasno zašto je bolje otvoriti nego započeti ili početi utakmicu ili meč; po analogiji, mogu se uskoro očekivati fraze tipa: maco, ne otvaraj opet svađu; kako je otvorena ljubav između Romea i Julije; da li je rat otvoren na Maksimiru? itd…

Ispratio sam ceo spisak

Ultimativno – u srpskom znači samo ono što se odnosi na ultimatum; verovatno pod uticajem engleskog ultimate/altimit/ kolokvijalnog izraza za vrhunsko, ovaj oblik se sve češće čuje (kad hočete da kažete da je nešto „naj“) tamo gde je mesto standardnom govoru; problem je u tome što se ultimativno maskira u formu učene internacionalne reči umesto poštenog izraza brate, znači vrh; dakle, ako nemate baš za neki ultimativni smartfon, možete makar znati gde su ultimativne pljeskavice i ultimativno pivo; ali pazite da ne izvalite neku ultimativnu glupost; vodite računa o ultimativnim bojama ove sezone i nabavite ultimativni priručnik o dijetama (M. Milošević, Vreme).

PrepLAviti – pREplaviti; umesto akcenta na prvom slogu, kao u reči prEplivati, pogrešno se izgovara kao u reči zagLAviti; ova greška ne bi bila vredna pomena da nije tako masovna i da se u poslednje vreme ne čuje u svim medijima; ako u jednom programu, koji bi trebalo da bude jezički uzor, za pola sata i voditelj i novinar tri puta kažu prepLAvio, onda je očito da ovde nije reč ni o nekoj naopakoj modi, nego o neznanju koje je postalo „viralno“, pa se pretvorilo u pravilo.

Prepoznati – danas se sve prepoznaje, a naročito potreba; ako vaš želudac podnosi frazu prepoznati potrebu, stvoreni ste za političara, PR osobu, sveprisutnu javnu ličnost ili nešto slično, jer ste srećnik koji ne mora da misli; prepoznati zovu i reč-korov, a moglo bi i reč-cverglan (tako pecaroši zovu američkog somića koji je gotovo istrebio domaću ribu) – jer može da zameni tuce drugih reči; ako prepoznajete, ne morate da kažete da vi: mislite, smatrate, uviđate, verujete, vidite, doživljavate, prihvatate…

Definitivno – reč za koju majstori kung-fua daju savet da se upotrebljava u ritmu disanja, jer ako je koristite brže ili sporije nego što dišete, dolazi do blokade u grlenoj čakri; nekada je u srpskom imala značenje konačno, međutim danas se koristi umesto reči stvarno, zaista, svakako, nikako, nipošto, naravno i sl., ali se mnogo češće upotrebljava kad ne označava ama baš ništa, i tada njena upotreba deluje najsmislenije; teško je reći da li je više ima u elektronskim ili pisanim medijima.

Taj neki – fraza od koje je prekipelo i trpeljivom profesoru Klajnu, pa je svojevremeno u Politici na pola strane ljutito izložio zašto je ovakva konstrukcija snobovska, glupa i nelogična; međutim, fraza ne samo da je preživela ovu, i mnoge druge osude, nego je i ojačala; pošto govorniku daje produhovljeni izraz hipstera kome je „strepnja dublja od nade“, morate je koristiti što više, bilo da ste gost ili voditelj; i ne zaboravite, uz taj neki obavezno ide i ono negde.

IS(IZ)-manija – moda da se pošto-poto koristi svršeni glagol bez ikakve potrebe, nadaleko ozloglašeni “teror svršenih glagola“, a zato je naravno najizdašniji prefiks  IS-; pa je tako isprogramirati, iako programirati sadrži sve; definisani mišić je mnogo mekši od iz-definisanog; slično je i sa primerima is-komunicirati, is-komentarisati, is-korumpirati; kao da postoji potreba da se pod pritiskom sveopšte zemunizacije i ono što se izgovori mora „overiti“, za svaki slučaj; ako se slabo is-pregovara, druga strana može da vas iz-dominira, pa ćete biti is-frustrirani, ako ne i iz-revoltirani; mada, na kraju krajeva, sve se može iz-negirati.