SIMIĆ, Željko (Beograd, 21. 05. 1958), doktor pravnih nauka, kolenović (deda Jevrem je bio prvi jugoslovenski ambasador u Vatikanu), partijski aparatčik, učesnik antibirokratske revolucije krajem osamdesetih, funkcioner, urednik, inaugurator diskursa besmisla, savetnik predsednika, ministar kulture, naposletku sir Oliver i poluintelektualac rekonvalescent. Počeo je karijeru rano, u gimnazijskim danima, pišući a potom uređujući list Student. Potom postaje član marksističkog kružoka Mire Marković, a zatim i urednik Vidika, gde promoviše poeziju Zorana Todorovića Kundaka (potonjeg sekretara Direkcije JUL i direktora Beopetrola, ubijenog 1997). Jedno vreme radi i kao pomoćnik urednika Marksističke misli, vešto balansirajući između dozirane kritike predmiloševićevog režima i podupiranja novih političkih snaga. Osobito se angažuje u napadima na Bogdana Bogdanovića tokom 1987. Jedan od Simićevih programskih tekstova je svakako članak objavljen u NIN-u pod naslovom „Miloševićeva umeća“. Svoje hermeneutičko umeće, Željko Simić demonstrira u odbrani lirskih sećanja Draže Markovića od Kišovih optužbi. Kao nagrada, Simiću sleduje mesto savetnika Slobodana Mloševića u periodu od 1989. do 1993, a potom mesto potpredsednika Savezne vlade u kabinetu Radoja Kontića. Tokom 1994. ne radi ništa na poziciji predsednika Komiteta za normalizaciju odnosa s Hrvatskom. Naredne dve godine provodi na čelu Vaterpolo saveza Jugoslavije sve do kraha reprezentacije u Atlanti. Nakon povlačenja iz sporta, nastavlja sa intenzivnom akumulacijom funkcija. Milorad Vučelić ga vraća u političke vode 1997. kada postaje ministar kulture, a potom jugoslovenski delegat u međunarodnim udruženjima za borbu protiv totalitarizma (Simićeva omiljena reč) i nuklearnog otpada. U to vreme, za svaku kritičku opasku u nezavisnim medijima, Simić poseže za tužbom. Posle sloma Miloševićevog režima, on ostaje bez državne potpore i postaje slobodni umetnik (termin M. Vasića). U septembru 2001. u javnosti se pojavljuju snimci iz privatne prakse bivšeg ministra kulture dok u stanu prijatelja prisvaja zlatni „rolex“ i 500 maraka. NIN je prošle nedelje objavio udarnu vest (po dobrom starom običaju, sa fotografijom Ž. S.) da se Simić ponovo vraća u javnost i to dvema knjigama u izdanju fantomske Kulturno-prosvetne zajednice (Preobražaji totalitarne svesti i Filozofija moderne psihe).