ČAVOŠKI, Kosta (Banatsko Novo Selo, 26. 10. 1941), pravnik, nemogući ratar na jugoslovenskoj njivi disidentstva, akademik, univerzitetski rabotnik, ratnik prava, hagoborac, srpski Tezej. Ideolog gubitništva. Sve je naučne poslove obavio na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je 1973. na tezi „Ideja slobode i demokratije“. Isprva je bio komsomolac, akcijaš, dvaput komandant brigade, višestruki udarnik, partijski aparatčik u Savezu studenata i Savezu omladine Jugoslavije. Preobražaj je doživeo 1968. Krenuvši putem disidencije ćosićevskog tipa, Čavoški je ugrozio svoju karijeru na Pravnom fakultetu. Zbog teksta koji je pod naslovom „Koje vrednosti štiti naše pravo?“ objavio u Gledištima (1972), bio je osuđen na pet meseci zatvora, odnosno na dve godine uslovno. Sa fakulteta je izbačen 1975, da bi se na isti vratio u vreme nacionalističke euforije 1990. Godinu dana ranije, učestvovao je u osnivanju Demokratske stranke, da bi odmah potom, izgubivši od protivkandidata Dragoljuba Mićunovića na izborima za predsednika DS-a, otišao iz stranke i sa palim anđelima Nikole Miloševića osnovao gubitničku Srpsku liberalnu stranku. Oduvek se bavio proučavanjem tehnologije vlasti u čemu je naposletku zastranio (Tito - tehnologija vlasti, 1990). Sa Vojislavom Koštunicom je napisao studiju Stranački pluralizam ili monizam (1983) u kojoj se bavio analizom posleratnog uspostavljanje hegemonije KPJ. Krenuvši kao proučavalac američke demokratije i federalizma, preko kritike Titove vlasti, te potonje Miloševićeve vladavine, Čavoški je nakon dve hiljadite završio na pozicijama nacionalsocijalističkog ideologa, gradeći svoju kritiku na političkoj doktrini Radovana Karadžića i četničkoj praksi Vojislava Šešelja. Bio je i ostao najveći protivnik izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Angažovao se i kao kritičar realne politike premijera Đinđića. Pišući kolumnu („Lični stav“) u Glasu javnosti, izrekao je teze koje su se kasnije mogle prepoznati i u akcijama JSO (Đinđića treba zaustaviti! On je skriveni Duče i makijavelista!). U časopisu Hereticus (2003), objavio je tekst o tome zašto je loše sprovoditi i uopšte pominjati lustraciju u Srbiji. Kosta Čavoški danas predvodi široki nacionalistički front protiv Haškog tribunala. Predsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, stalni gost na tribinama „Dveri srpskih“ i „Nomokanona“ i po potrebi akter mitinga za odbranu srpskih generala (podrška generalu Lazareviću). Zbog stalnog kontakta sa Karadžićevom porodicom, Čavoški je više puta privođen na informativne razgovore; poslednji put u februaru 2007. Dopisni je član SANU (od 2003) i vatreni pristalica političkog krila Vasilija Krestića, još jednog gubitnika u kome je Čavoški prepoznao harizmu. Takođe, pored Čedomira Antića i (nedavno uhapšenog) Milorada Mikija Savićevića, jedan je od viđenijih članova Krunskog kabineta. Kao glasnogovornik Tima za odbranu Šešelja pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, prvi put je za ovaj sud upotrebio metaforu haški Minotaur „večno žedan srpske krvi“, čime je celom procesu obezbedio i mitsku dimenziju. Ove godine je pod tim naslovom izašla dvotomna knjiga ovog hagoborca.
Kao kuriozitet, stoji podatak da je Čavoški jedino za Vlajka Stojiljkovića napisao da je umro kao „Čovek - slobodno i uspravno“. Da li je ovo bila šifrovana poruka upućena njegovim štićenicima ili tek još jedna gubitnička emfaza - ostaje da se vidi.