RADOVIĆ, (Risto) Amfilohije (Bare Radovića, 07.01.1938), militator-decivilizator. Poznat i kao Pukovnik. Mitropolit Crnogorsko-primorski, Zetsko-brdski i Skenderijski i Egzarh Pećkog Trona, ratnik, književnik, agitator. Školovao se u Beogradu (bogoslovija i klasične nauke). Justinovac. Po ugledu na Nikolaja Velimirovića, otišao je najpre na Zapad (Bern, Rim), pa na Istok (Grčka), gde se zamonašio i uzeo ime Amfilohije, što znači „dva voda vojske“. U Atini je odbranio doktorat o Sv. Grigoriju Palami. Sa ostalim justinovcima je tokom druge polovine osamdesetih godina zauzeo važne pozicije u SPC. Od 1986. predavao je katihetiku na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a od 30. decembra 1991. je po službenoj dužnosti preuzeo mitropoliju Crnogorsko-primorsku. Godinu dana kasnije, obratio se ruskom patrijarhu Alekseju II sa zahtevom da prepravi jedan od ključnih crkvenih dokumenata kako bi se izbrisao trag o postojanju Crnogorske pravoslavne crkve, ukinute 1920. dekretom kralja Aleksandra Karađorđevića. Glavna meta u Crnoj Gori bila mu je i ostala zloćudna izraslina u vidu crnogorske antisrpske doktrine i pitanja autokefalne Crnogorske crkve. Tokom ratova je vešto balansirao između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića. Nije se libio ni da Arkana i njegove tigrove uposli kao obezbeđenje Cetinjskog manastira. Do poslednjeg časa, ostao je veran Slobodanu Miloševiću, koga je prilikom posete u Hagu zatekao kako čita jevanđelje. U predreferendumskoj atmosferi u Crnoj Gori, izveo je nezapamćeni vazdušni desant na planinu Rumiju, gde je uz pomoć helikoptera Podgoričkog garnizona postavio metalnu crkvu. U čuvenom zborniku Jagnje Božije i zvijer iz bezdana (1996) objavio je ključni programski tekst pod naslovom „Sveti Petar Cetinjski i rat“ u kome je elaborirao kako se može bogoslovski i filosofski opravdati činjenica da jedan episkop postaje ratnik. Pri tom je izveo tipologiju rata koji episkop vodi: sa samim sobom, sa zlom domaćijem, kao i sa opštim neprijateljem vere što se može prepoznati i u Amfilohijevim aktivnostima. Jedna od njegovih pasija je držanje posmrtnog slova. Tokom svoje karijere se istakao u više navrata. Izazvao je incidente na sahrani Danila Kiša 1989, kao i četrnaest godina kasnije na sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića. Često komentariše i trasira kulturnu politiku. Blagoslovio je knjigu Petkana Ljiljane Habjanović Đurović, preporučivši je publici kao rascvjetali miomirni ljiljan na dar, dok je Rolingstounse okarakterisao kao bezbožnike koji pevaju demonske pesme. Zaštitinik je haških begunaca - Karadžića i Mladića. Na sahrani Karadžićeve majke, održao je još jedan od svojih simptomatičnih govora, u kome je pokojnicu uporedio sa majkom Jugovića, majkom Jevrosimom i majkom sedam brata Makavija. Vatreni je poštovalac kulta svetih ratnika. Jedan je od boljih guslara u Morači.
Amfilohije Radović je izabran nedavno za ruskog akademika, kada je postao i profesor Akademije za bezbednost, odbranu i poredak u Rusiji. Istovremeno je odlikovan Ordenom Lomonosova. Trenutno iščekuje visočije nameštenje.