Draga moja,

Bili smo dugo vremena  u vezi i mada moje srce u pantalonama kaže jedno, politički um mi nalaže drugo. Više ne možemo da koegzistiramo, kohabitiramo i koitiramo. Žao mi je što ti ovo govorim, jer si ti deo mog političkog života, mog esencijalnog bića. Ti si ono što vaistinu jesam, bio i biću. Ti mi značiš više nego sadašnjost i budućnost zajedno. U stvari, što se mene tiče, ti si moja sadašnjost i budućnost. Ali, moramo da budemo iskreni, ljubavi. To što smo imali nije moglo da traje više od par mandata. Još se sećam našeg vrelog kongresa 1989. godine kada je, na Vidovdan, buknula naša afera. Rascvetala si se preda mnom ko kosovski božur. Podatna kao zagonetni osmeh Mire Marković. Ječala si nakostrešeno kao Miloševićeva najava ratova preko zvučnika na Gazimestanu. Bila si rumena kao SPS ruža i stopljena sa mnom kao Jugoslovenska udružena levica. Milionima si donela orgazam, drusna ko šumadinska seljanka, milionima nesreću i stradanje, jebiga, kako se kome zalomilo. Ali, pucala si i krvarila samo za mene.

Ali, avaj, moj život piše romane Dobrice Ćosića a ni Ćosića nema više da ih antidatira. Životopis mi se, o, čarobnice, raspleo ko godine raspleta i vreme zmija, postao sam grešnik, ko što bejah po potrebi vernik i otpadnik. Bio sam za tebe levica, desnica i centralno. Mozak mi je s partijom pukao tri dana pre roka a da stvari budu još gore i grđe, sahranio sam svoje srce u Požarevcu, tačno ispod lipe. U očajanju, peo sam se na ono brdo, kale, na Kalemegdanu, što na turskom znači brdo, razumeš, brdo, jebiga, ali nigde nije bilo naše Miljacke. Samo Sava i Dunav. Kako predvidljivo! Ostalo mi je samo da tužno, na engleskom u večernjoj školi, recitujem na smenu stihove Šekspira i Cecine pesme. Kako gorko padahu suze moje lude funkcionerske! Koliko patih dok sam pevao jednu te istu pesmu na svakoj partijskoj gozbi. I pio sam zbog tebe, ljubavi, ne znam jesi li primetila u medijima ovih godina. Ja uglavnom dobro podnosim alkohol, samo me kamere nerviraju. Jednom sam hteo tako pod dejstvom alkohola da plivam za krstom na Bogojavljenje, da se istreznim, ali mi nisu dali pa sam iz protesta zapretio hapšenjem direktora Narodne biblioteke. A onda sam se, kao što to obično biva, istreznio u krevetu s drugom koalicijom i shvatio da me čekaju godine NAPRED-ovanja.

Znam, varao sam te s Vučićem, ali tebe nisam zaboravio. I dalje si mi jedina i pored drugih. Samo sam s tobom zaista vodio ljubav, s drugima sam upražnjavao oralni seks i gutao poniženja. Ostao sam ti veran i kad su te svi zaboravili. Ali, ne biva više, ljubavi, ono što naše bejaše. Moram da se promenim i pozapadnjačim. Biračko telo mi to nalaže. Ako si primetila, samo za tebe skinuo sam ružu sa partijske zastave i okačio petokraku iz doba vrhunca ljubavi naše. Ako negde ugledaš da mi je petokraka požutela, znaj, to je samo da prikrije tugu moje nesanice i čežnju za tobom.

Ti si mi, uprkos svemu, na pameti, u krvi i drugim telesnim tečnostima.  Men se dušo od tebe ne rastaje ko što reče Vulin, kad umisli da je neki BJ Štulić. Stoga ćemo se ti i ja viđati jednom nedeljno, ne vikendom... Ne, u stvari viđaćemo se kad god stignemo, kao i do sada, ali krišom, jer ja sam tvoj čovek, ja ne mogu bez tebe čak ni da hoću – a neću. Nije to između nas samo kres-šema, veruj mi. Znaš li koliko te volim, Sunce moje ponoćno!? Baš zato te i molim za ovu uslugu. Hajde da formalno raskinemo, štampe radi. Ti i ja ćemo jedini znati pravu istinu. Šta bi nam falilo? A meni bi pomoglo. Veruj mi, to je samo formalnost! Nikad se neću istinski rastati s tobom, o prošlosti, o prošlosti moja,

Voli te tvoj,

Litl `Ajvan