Atomsfera je bila fenomenalna - tribine pune ludih navijača, ceo Tibet gori. Moja verna pratilja Žele Zeka i ja smo se udobno smestili i pratili defile. Čim su se pojavili naši kršni momci i devojke, đipili smo na noge lagane, podigao sam obe ruke i pozdravio sam ih tradicionalnim srpskim pozdravom. Namerno sam to uradio, jer ja ništa ne radim slučajno, nek’ vidi svet ko smo i šta smo, a i dosta mi je domicilnih zlobnika koji me zezaju da sam u anglosaksonskom give me five fazonu, bio je red da to svedem na realnu, troprstu srpsku meru. Pa ne krstimo se mi celom šakom kao neki šizmatici! Kad je to Buš video (nisam znao da ima oči na leđima), prosto se raspametio. Sav zblanut, pitao me na savršenom američkom engleskom šta to znači. E, tu sam te čekao, ptico vašingtonska, pomislih u sebi, pa mu ponosno rekoh da je to sveto trojstvo, to je naša ideja, za to se mi borimo, burazeru. Buš se još više zbunio: Znači, sveto trojstvo je Kosovo? Ili je sveto trojstvo, kako se ono kaže, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije? Ništa ne razumem. E, glupog čoveka, bože dragi. Ma jok, bre, odbrusim mu, nego znaš ono, pravoslavlje, ortodoksija, bog otac, sin i sveti duh, jednom rečju - tri u jedan. Bušu se lice ozarilo: Aha, kapiram, nešto kao kafa iz kesice. Da, da, to je baš super. Svi za jednog, jedan za sve. Tu sam video da su moje reči pale na plodno tle, kad je Buš tako lako usvojio deo našeg identiteta, za nas Srbe nema zime. Amere smo već osvojili, neka se pripremi ostatak sveta! Kasnije mi je Buš priznao da i oni imaju nešto slično, ne samo pozdrav, već i drevne rituale, i čitavu scenografiju koja uključuje plamteće krstove i crnpuraste obešenjake koji se klate po drveću. Nekada su američki muškarci oblačili svečanu belu odeću, stavljali snežnobelu kukuljicu na glavu i praktikovali lepe narodne običaje, a danas se sve to odrodilo, izopačilo i zaboravilo na korene. E, moj Džordži, rekoh mu sažaljivo i stavih mu ruku na rame, načisto nas upropasti ova globalizacija.