Sve do sada nisam stavila usne na cigaretu –

želim da ostanu uvek crvene

ali mi se sviđa dim

koji lagano izlazi iz usta i stvara petlje.

sviđa mi se sveže spaljeni miris

koji mi se uvlači u odeću, u kosu, u kožu.

To je neka vrsta umetnosti koja te omamljuje,

koja te guši, koja čini da je zamrziš

sve dok je ne istrgneš iz usta pušača

i baciš je bez milosti.

(Po)nudi zavisnost posmatraču a ne onome koji je upražnjava.

A boli tako jako

da poželiš da iscediš sebi limun u oči

ne bi li imao razlog da zaplačeš, da se zadišeš, da zapevaš od radosti.

Ilustracija: Paul Hitter

http://paulhitter.blogspot.com

Moja susetka ima spaljenu kosu,

na brzinu skupljenu u japanskom stilu.

Iz slepoočnica joj kreću minđuše

koje se završavaju ribljim repovima.

Na vratu-stepeništu jedna mačka

svoj rep uvija po stepenicama

pokazujući svoje žute zube.

Onda kad se šeta

vrh kišobrana joj se kači za metilen plavo

a nosem udara u ćoškove.

Kada sedne na stolicu kao slovo S

tanki prsti skupljaju kolena,

a telo se pribija uz naslon.

Onda je spremna da se okameni

u blicevima.

Glasne žice pružaju ruke kroz prozor.

U košuljama do peta,

S rukavima od tiffany-ja, širokim,

njih dve trče po ozelenelim leđima

gde vene izlaze, cvetaju i rađaju pomorandže.

Sedaju na komad plute,

veslaju kroz mleko

da stignu na livadu s jabukama,

da se popnu na jezik

i da odu.

Glasne žice su identične.