Beton br.93
Utorak 06. april 2010.
Piše: Tomislav Marković

Sajamski jadi mladoga Kecmana

(Vladimir Kecmanović, iz zbirke Barutno pražnjenje, ciklus „Obol za svetski bol“)

Zašto mene ne zovu na sajam
Kad sam bolji s topom nego s perom
Svoju savest rado dao bih u najam
Jer poslujem vešto s večerom i verom

Polpotovce zovu, traže i Mefista
Samo mene niko da se seti
U kafani sedim, sam sam svoja bista
Misao mi žalno ka Lajpcigu leti

Ločem srpski vinjak, zalivam ga pivom
Betoniram jetru kad ne umem scenu
Psujem mater svemu i mrtvom i živom
Put lajpciškog sajma što onomad krenu

 

Vinjak tugu blaži, ali kratko traje
Napaćena duša mnogo više želi
Priviđaju mi se nemačke kobaje
Grickaju ih slasno zli miševi beli

Pohvale, nagrade, kolumne, priznanja
Nežni, topli pogled starog kalemara
Naivna publika koja mi se klanja
Sve je meni malo, to me samo smara

Moja duša ište nemačko tržište
Vrelom topu tražim novo usmerenje
Nemačke ideje mom su srcu bliske:
Logori, progonstva, konačno rešenje

 

To su bili dani radosti i sreće
Ništarije čeka iskopana jama
Povazdan otvoren lov na crvendaće
Izrodi skriveni po mišjim rupama

Sa crvenim đavlom Nemci su umeli:
Levičare u smrt slali su dekretom
Crvene trebili, knjige spaljivali
A sad sred Lajpciga crveni se Beton

Ni Nemačka nije što je nekad bila
Prošlost kratko traje, pesnik pojma nema
Da je sreće ne bi nikad ni prestala
Ostala je samo tuga pregolema

Vreme smrti i razonode arhiva

2022.

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.