polažem zakletvu
zak zak zak
zakucavam
ekser u letvu
mrtvačkog sanduka
naše vaskrsle države
naše zipovane Velike Srbije

zaklinjem se
da ću čuvati
teritorijalni integritet
voljenog trupla
građanina pokornog
građanina pokojnog
da ću se boriti protiv
prirodnih procesa
truljenja i raspadanja
do poslednje kapi krvi
do poslednjeg komada mesa

zaklinjem se
da ću štititi svetost
državnih simbola
opela, epitafa i pokrova
da ću suzbiti blasfemičare
samozvane umetnike
i ostalu bagru
koja skrnavi naše svetinje
nekakvim intervencijama

zaklinjem se da ću braniti
pravo na život i slobodu
svake kosti
od fibule do klavikule
osobito ću brinuti za falange
skupljene u snop
u pesnicu/desnicu
ogoljeni dokaz supremacije
bele rase

zaklinjem se
da ću štititi
prava manjina
posebno crva
da ću učiniti sve
da sačuvam njihov identitet
i osobenosti crvstvujušče
kulture
ali neću zaboraviti
ni brašnaste bube
rovce, mrave, gliste
uključujući i manjine
jedva vidljive golim okom
u našoj zemlji ima mesta
za sve lojalne živuljke
dobre volje

zaklinjem se
da će preda mnom
sve grobne zemlje
biti jednake
da mi ilovača
neće biti bliža srcu
od černozema

zaklinjem se
da ću braniti
svetu srpsku parcelu
u kojoj smo živi sahranjeni
i nadgrobni spomenik
kolevku od granita
kao njen sastavni deo

sa desnicom
na svetom memorandumu
zaklinjem se
krstom i koljivom
da neću imati pokoja
da ću bdeti 24 časa dnevno
sedam dana u nedelji
dok ne ostvarim
san duži od noći
dok svi srpski pokojnici
ne budu živeli
u jednom kovčegu