Pravilnik o naricanju za otetim Kosovom
Ministarstvo za KiM, vim, pičkin dim i video-bim donelo je pravilnik koji predviđa čitav niz mera kojih se građani Srbije moraju pridržavati dok se Kosovo i Metohija ponovo ne nađu pod okriljem majke Srbije.
- Građani su dužni da plaču, ridaju i zapomažu kad god im se za to ukaže prilika. Vesele i optimistične prirode koje nisu lake na suzu (ako takvih još ima) moraju u džepu uvek nositi oljuštenu glavicu crnog luka kojom će se nadraživati za žalopojku nad otetim Kosovom.
- Lokalnim vlastima se nalaže da na centralnim trgovima svojih varoši sazidaju zid plača pred kojim će ucveljena Srbadija davati oduška svojim patriotskim jadima.
- Iz svake kuće bar jednom dnevno mora da se čuje horski lelek minimalne jačine od 1000 decibela.
- Građani se na javnim mestima imaju pojavljivati u crnini, snuždenog lica sa suzom u oku. Nošenje odeće živih, veselih boja smatraće se izdajničkim aktom i solidarisanjem sa albanskim separatistima i njihovim belosvetskim pomagačima.
- Narikače gube status freelancer-a i dobijaju stalno nameštenje pri Samardžićevom ministarstvu. Njihova dužnost je da prate ministra u stopu, služeći mu kao zvučni medijum koji će izražavati njegova državnička osećanja prilikom susreta sa evropskim zvaničnicima.
- Striptizete će biti prekvalifikovane u novopečeno zanimanje PBK (profesionalne braniteljke Kosova). Umesto da se uvijaju oko šipke i svlače ono malo krpica sa golišavog tela pred užagrenim očicama kakvog razvratnika, sada će ispred ambasada država koje su priznale lažnu državu Kosovo prvo kidati odeću sa sebe i grditi lice nadograđenim noktima, a potom se posipati mačkatičkim pepelom po glavi.
- Sva planirana slavlja (svadbe, rođendani, a pogotovo žurke na kojima se sluša muzika evropskog ili američkog porekla) otkazuju se do daljnjeg. Regrutima je dozvoljeno da slave ispraćaj u vojsku, ali isključivo uz pratnju vojnog orkestra i repertoar sačinjen od ratničkih pesama, marševa, koračnica i srodnih kompozicija za dizanje morala.
- Narodna pesma „Najveća je žalost za bratom“ menja naslov u „Najveća je žalost za Kosovom“.
- Na ukopima pokojnikova rodbina i prijatelji mogu žaliti za blaženopočivšim koristeći najviše 50% svojih tugovanskih kapaciteta, a ostatak moraju sačuvati za svakidašnju jadikovku nad raspetim, otetim i ukletim Kosovom.
- Građani se moraju pridržavati odredaba pravilnika, ali slobodno mogu dati mašti na volju u neutešnom oplakivanju srca Srbije koje su nam izvadili na živo. Srbima koji pokažu najveću kreativnost u ovoj rodoljubnoj disciplini ministar će dodeliti titulu „Depresivac-kreativac“ i orden plačipičke bez ikakvog reda.