Ne boj se, nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji u klupi do tebe žive tvojim životom
(mi smo jedno telo, mi smo meso i kosti),
onih što ih zlobni svet zove barabom i trutom.

Ne brini se! Tvoja pohlepa nije samo tvoja! Ona u drugima živi.
Mi smo svi prešli iste građane u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
Lupeža, a za sve su nam drugi krivi.

Sa svakim nešto deliš, i više vas ste isti,
samo su nam pakovanja druga, različita,
neko nosi „Pirosi“, nekom je „Armani“ fit,
a svi smo izašli iz šinjela druga Tita.

Portfelje, resore delimo na ravne časti,
i snove o mandatu večnom, zebnju i strah
da ćemo jednom sa vlasti strmoglavce pasti
u čamu pređašnjeg života, u pepeo i prah.

Vlada je možda prolazna, al’ partija je večna,
a mi smo njeni vojnici na braniku svog džepa.
Partija nam je mati, a mi smo dečica srećna,
k’o prasići na sisi razigranog smo repa.

Za dobrobit partije odrekli bismo se svega:
slobode, mišljenja, časti, ličnog stava, mozga,
samo kad bismo imali bilo šta od toga,
al’ pošto nemamo ništa samo nam para treba.

Mi smo braća po srpstvu, a kese su nam sestre,
od novčanika poslanik bližeg nema roda.
Ti si nam uzdanica i zaštitnik, o, meštre
sviju hulja, oče nacije, vražjeg poroda!

Ne boj se, nisi sam! Mi smo braća po mandatu,
oči nam gore istim žarom kad spazimo novce;
dremamo za otadžbinu i debelu platu,
po celi dan čačkamo nos šišajući ovce.