Muve sleću na njegov leš.

Ulaze u nozdrve.

Obleću palac koji štrči iz rupe na čarapi.

Parmezan prosut na podu i po njegovoj retkoj kosi.

Tepih natopljen ustajalim pivom.

Na mestu gde se srušio

ispod njegove glave

je mala lokva krvi

izmešana sa starim mrvicama hleba.

Euharistija za žohara koji ide u njegovom pravcu

i stupa brojnim nožicama

kao u maršu.

U krilu mu novine

i kesica čipsa.

U poslednjem noćnom autobusu

ovaj leš sedi

zavaljene glave preko sedišta

i otvorenih usta.

Za uhom mu je cigareta

koju Cigančići pokušavaju da ukradu.

Ali jugoslovenski drumovi koje autobus gazi

odskaču i gibaju se

Pa Stevanova glava šeta

i udara o staklo

snažno kao rudari Čehoslovačke.

Ovaj leš srećemo u bioskopu.

Prodaje karte.

Iz nekog razloga omiljen među omladinom,

omražen među starcima bez strpljenja.

Naslonjen je na šaltersko staklo temenom,

a njegove oči su uprte u posudu

za novac.

Dok pod njegovim nosem zveckaju i šuškaju

gotovinom,

on je nedodirljiv.

Samo jakim lupanjem o šaltersko staklo

njegova glava spušta se niže.