Ministar Tasovac, Ivan, inficirao premijera Vučića, Aleksandra. I premijer Vučić postavio vremensku mašinu da otkucava do srede u ponoć, ili do četvrtka u 00.00 ćasova, kako reče. Kada će uslediti srbijanska kontra-ofanziva. Po čemu smo ostali upamćeni. Od kontra-ofanzive mnogobožaca protivu Nišlije Konstantina, preko kontra-ofanzive iz Takovskog grma, Solunskog, Sremskog fronta do ove košarkaške kontra-ofanzive za četvrto mesto. Sve go profit i veličanstvene Pirove pobede. Pitajte Ljušića i Kviskoteku Džej Markovića ako ne verujete. Elem, paklena naprava otkucava, kontra mere su sitno otkucane i nalaze se na papirima sa memorandumom Vlade Republike Srbije. Samo se čeka da kucne odsudni čas pa da svi ti kontra papiri polete ka Informeru, Pinku i rialiti Kristijanu, koji još uvek snatri o tome da uprti atomsku bombu na leđa i skoči iz srpskog striža (miga?) na Kosovo, kao što je onomad obećao.

A licemerje i nečasno međusobno podjebavanje evropskih političkih lelemuda traje već nedeljema. Hladna istočno-evropska braća glavu daju, ali kvote ne primaju. Neće njima tamo neke kvote određivati stepen filantropije, humanizma i idiotizma. Izbeglice neka primaju najbogatiji, u prvom redu Nemačka i Francuska, oni ionako imaju najviše problema sa natalitetom, a i do sada su najviše udomili raznorazne hiketide/prebeglice, posebno one sa visokim diplomama. Azilanti, razume se, i ekonomski imigranti, raus! Koji će nam još nekvalifikovane sirotinje, kao da nemamo dovoljno svojih prola i homo suckera.

Izbeglice u parku kod Autobuske stanice u Beogradu

Orbanovski fašisti razapinju nazubljene žičane ograde, a i Slovenci krenuli pomalo da duvaju u rog uz poslovično: „Op žica, žica, drma mi se granica“ i „Moj očka ima žičke dve, obaste guste antimigrantske“. I jedni i drugi tek slede licemerne instrukcije Evropske Unije iliti znane Tvrđave Evrope: Gadni izbeglico, dalje nećeš moći. Jebo vas Šengen! Zato su se Ameri, oni severni, isprsili: do sada su primili ciglo par stotina malih Obama, čak i onih sa malim letećim ćilimom i običajem da rade gimnastiku pet puta dnevno. Sve ih treba deportovati na Gvantanamo i u Novi Meksiko da ručno proveravaju fercera li žičani napon. Srećom pa Orban štedi struju ili, da se sirijski i avganistanski Vlasi ne dosete, ne želi da mu gadni strendžeri roštiljaju na žici, pa da kebabima, ćuftama, donerima i falafelima sjebavaju gulaš doslovno na samoj granici, koja nije i neće biti granični prelaz (Dok je nama Orbana živoga i zdravoga, izbeglica se u Pešti udat neće).

A u regionu ménage à trois na male goliće. Srpsko-mađarska koalicija uvalila kajlu šahistima. Šaraj malo, viče Zoki, zapišaste nas do balčaka. Daćemo vam prevoz ako treba, pa drage refudžane vodite na ekskurziju, malo na Horgoš 1 a malo na Horgoš 2. Ako preostane koja tisuća, može preko Vršca i vršačkih vinogorja i prema Timisoari. Vi ste se dosta istrošili oko Srebrenice, i autobusa i vozača i goriva, sad možemo malo mi da ih vozimo s firmom Milanović, za Beograd, Suboticu, a može i Kekendu. Nismo sisali vesla, ako su Vučić, večito iznenađeni Stefanović i čeovski crnokošuljaš Vulin pojeli čamac sa sve pojasima za spasavanje. A možemo da vam ih dovezemo da popune prazna mesta u parku kraj autobuskog kolodvora, a zašto da ne i u eks picinom parku (taj bus može da doveze austrijski ministar inostranih poslova, Sebastijan Kurc), pa da im pokažete Beograd na vodi i snagu arapskih investicija od 22 hiljade evra početnog kapitala.

A što je izbeglicama u Srbiji dobro&fino, milina ih iznutra izbija ko vrućica, dok čekaju da im stigne neka crkavica od Western Uniona da zadovolje taksiste, smaglere, diverzante-sekače žičanih ograda i ljude žabe koji ih prebacuju preko jaraka, jezera i slatkovodnih tokova. Od skoro 180.000 što ih je Srbijicom protabanalo, svega jednom je palo na pamet da zatraži azil, a i taj je u fazi intenzivnog razmišljanja. Mesecima ih niko od zvaničnika nije ni primećivao, ko da su duhovi pobijenih muslimana, Albanaca i Hrvata izmileli iz još nelociranih masovnih grobnica, sekundarnih i tercijarnih. Čim su građani počeli da se samoorganizuju, eto i lešinara iz Nemanjine u pratnji hladnih očiju kamere i – mit je rođen.

Hospitaliti je srce Srbije, dobrodošli braćo izbeglice i sestre izbegličinje, pokrivene i nepokrivene jednako, transport je duša Srbije.

Ako zafali hladnjača, naći će se divljih taksista, kineskih velosipeda i letećih metli iz Komunalca.

Ni žute banke od Evrope, Norveška je finansijska jetra Srbije!

Drage izbeglice, hvala vam na tako masovnoj poseti, učinili ste nam čast da nam se zalomi da pokažemo da nismo najgori od sve evropske dece.

Nikoga nismo šutnuli a nekome smo nešto i dali.

Sirija i Srbija to su srca dva, voleli se, grlili, sve do Horgoša.

Ili bar do Bajakova.

Evropo, nabijem te na humanizam! Na renesansu obaška!