Kandidatski dramolet
(narodna)
Predsednička tuga pregolema,
mandat ode a rezervnog nema.
(intro)
Oj državo, mila mati, čekaju te kandidati,
Zastava se kroji fina da istakne srpskog sina,
Nema brane, nema Drine, lete snovi u visine,
Može biti samo jedan, u svoj mandat sav zagledan.
(zaplet)
Vlada muči kao mudra sova,
kandidata svoga nema ni od korova.
Fotomontaža: Mrtvi albatrosi - Neka najbolji pobedi!
(protagonist)
Takav mu je narav zadat,
Ište čiča novi mandat.
Opeklo ga sunce na istoku,
Mandat ište ko kazan patoku.
Dali bi mu, ali im se ne da,
Grešan čiča, ne smeši mu se pobeda.
Napredni su i do groba odani,
Vole čiču, al’ su u vlast zagledani.
Iz čičine kolibe živa vatra seva,
Biću opet što mi želja sneva,
Tako mi ordenja, mastera i kazana
Prilika sam ko Tarabićem prokazana.
(antagonist)
Muči Vlada, stenju tabloidi,
Kohabitaciju neću, uho neka bridi.
Da je sreće kao što je bagera na Savi,
Ne bi mene slutnje morile na javi.
Ustavna me čeka materija teška
ustanova ima viška, velika je greška.
Medicina kaska, klonova nam fali
Da je više mene, i čičom bi me zvali.
Lasno bi mi bilo sesti na dva mesta,
Objedinit predsednička a i premijerska.
Ustav nek se menja, rok mu davno falš,
Šta će nam i predsednik pored mene baš?
Dosta jedna plata, vođa jedan, jedan puk,
Za ciljeve više žrtvovaću sebe pa nek zavlada muk.
Kud ću šta ću ’vako, jadan sam k’o bulterijer,
Biću doživotno predsednik-premijer.