Godišnja odmorna pesma
(iz pesmarice Milana Lukića)
Časni sude, idem pevajući
Doživotnu da služim robiju,
Al’ pre toga pustite me kući,
Na zaslužen odmor u Srbiju.
Da zagrlim i majku i oca,
Da poljubim rođeno ognjište,
Da odguslam nakon pet-šest boca
Kako bule zapaljene vrište.
Da junački deseterac spevam,
Da se greje Srbadija mlada
Na toj vatri kojom buktim, sevam,
Kojom spržih pola Višegrada.
Samo gusle znaju da objasne,
Odgovora nema medicina:
Što taj plamen nikako da zgasne?
Da l’ sam čovek il’ sam niška „Drina“?
To u meni što tutnji i tuče,
To ni rentgen od straha ne snima,
Iskru kojom zapale se kuće
Nastanjene pogrešnim ljudima.
Časni sude, dopusti Srbinu
Još jedared da se proveseli:
Pođi sa mnom, skupa ćemo Drinu
Preveslati na Padinskoj Skeli!