NAJIZGLEDNIJI (solilokvij na starogrčkom): Sve sam učinio, sve je spremno, mejlovi poslati, svima poželeo srećnu Novu godinu kao kandidat. Dobro su ovi moji zajedno sa Snašicom to smislili „Hefest izdavastvo i potencijalni dobitnik NIN-ove nagrade Anaksimandar Zgrtalica Vam žele srećne Novogodišnje i Božićne praznike“ pa pošalji na hiljadu adresa, a ostali nek se snađu. Ko pre devojci njemu i dete, tako kaže ona stara. Jes’ da je knjiga izašla godinu i po dana ranije da bih izbegao konkurenciju, ali nema veze. Taman ćemo u dugom klizećem startu ući u stogodišnjicu, ja na konju s nagradom u ruci ko ostareli kralj Pera, a ostali na magarcima. Još ako platim neki prevod, pa milina. Nobel je tu na dohvat ruke. Kad Smaša i Snaša, ko Saatchi i Saatchi, ma ko Kihot i Sančo krenu po Srbiji, biće to kara van, pardon karavan književnosti, možda i neka kera zalaje. Urednik, kritičar, profesor i bibliotekar u jednoj osobi, a u drugoj član Evropskog pokreta, novinar, urednik, prevodilac, muzički kritičar i pisac, ko će moći da odoli ovoj idealnoj kombinaciji. Malo me brine izjava predesdnika ž. u kojoj kaže da je ovo slaba romaneskna godina, on bi pripovetke. Ma nemoj, da ne bi možda da poput mene ne dodeliš nagradu ili javno dva puta izneseš svoju podršku poraženom kanidatu. Neće moći, to mogu samo ja, dobro, priznajem i Kameron Pika Manter. Prvo dobiješ priznanje onda uđeš u žiri za dodelu istog, a onda se nećkaš. Savršen plan. Možda bi trebalo posle ove pobede da se uguram u žiri, pa da ne dodeljujem nagradu. U tome sam se izveštio hehehehe. Volim kako razmišljam. Ipak, trebalo je da šefu predsednika ž. ponudim stalno mesto u Dnevniku RTS-a, u rubrici bez kulture, ionako je to nekada sa velikim uspehom uređivao. Možda je trebalo da i Šacu Bakalina uposlim u svom podlisku. Pola književne scene je tamo, piskaraju, popunjavaju upitnike. Još jednog enigmatičara niko ne bi ni primetio, a malom bi parice sigurno dobro došle. Nisu velike, al su redovne... Evo javlja mi se Osoba od najvećeg nepoverenja. Kaže izašla „Golja“ a u njima nova pohvala. Nisam džabe ulagao u njega, sredio mu ono mesto u SKD-u, koštalo me. Ali dobar je, trudi se, raspituje, spletkari, volooka Katarina mu nije ravna, a ni naga Mata Hari. Ma šta Mata Hari, on je pravi dvojnik čuvenog A von B. I on ima dva prezimena, konspirativno se dosetio, svaka mu čast. I Bolikita me ucelovila taman na vreme, mreža odlično radi. Još samo da me na prvi dan naše Nove godine ne dočeka neko neprijatno iznenađenje. Sumnjivi su mi ovi iz Predsedništva Kluba ljubitelja penušavca, imaju komparativnu prednost žrtve. Nadam se da ipak neće kolege da me zavrnu. Znam da je Predsednica na njihovoj strani, ali odnos snaga se promenio.Valjda će me predsednik ž. spasti, kao što sam i ja njega izvukao iz naftalina. On je odavno prepoznao kom se carstvu treba prikloniti. Doduše i on je član Kluba ljubitelja penušavca, ali i mnogo toga drugog...

OSTRVCE: „...Da l’ ću iznenaditi tajnom posmrrrrrtne maske ja, žrtva...“
MALI OD PALUBE: Ne tako. Drugačije naglašavaj. Kao što smo vežbali. „...Da l’ ću iznenaditi tajnom posmrtne maske ja, žrrrrrrrtva...“ Igramo na tu kartu. To nam je jedina šansa, Zgrtalica se prostro po svim medijima, svi ga veličaju, hvale, proglašavaju za favorita, uf što me nervira, ima više funkcija i od mene. Vežbaj još malo. Nagrada nam je preko potrebna. Vremena su opasna, nema Bote, nema Tete da nas spasu. Ako je ne osvojim, moraću da se rešim suvišnih ostrva iz ovog arhipelaga, a ti sigurno nećeš da budeš jedno od njih? Zato vežbaj. VEŽBAJ! Ne tako! Žrrrrtva, žrrrtva. Ponavljaj za mnom, žrrrtva, žrrrtva.
OSTRVCE: Žrtvvvvva, žžžžžrtva, žrttttva.
MALI OD PALUBE: NEEEEE! Opet si promašio. Žrrrrrtva, žrrrtva. Koliko puta treba da ponavljam. E, nećeš mi sledeće godine na festival, a još manje na rezidenciju u Vlažnin. Nigde te neće biti, ako ne uvežbaš. Žrrrrtva, žrrrrtva!
OSTRVCE: A knjiga šefe? Zar knjige nije dovoljna? Zar ćemo suditi samo po staramajci i ujacima? Ja se uzdam u kvalitet svog teksta!
MALI OD PALUBE: O čemu ti pričaš? Kao da ne znaš? Jesi li bio u konkurenciji za Andrićevu nagradu kad je nedodeljena? Je l’ to bilo u redu i dovoljno? Je l’ nam pomoglo što smo obojica u Klubu ljubitelja penušavca, što su mi i kancelarije tamo. Je l’ pomoglo što su i dva člana žirija članovi narečenog, a da te podsetim, jedan ti je sada glavni protivnik? Zar ne želiš da mu se osvetiš? Moje Ostrvce, zar ne znaš da se istorija ponavlja.(za sebe) Neće mene dvaput prevariti. (glasno) Veliki je rat na pomolu, a ti predlažeš da mi sedimo skrštenih ruku. Mnogo si naivan. Spremajmo im bolje posmrtne maske. Dakle: žrrrtva. Ponavljaj za mnom: žrrrtva, žrrrtva, žrrrrtva!

PREDSEDNIK Ž: Ćirjanić, Ćirjanić, Ćirjanić, Ćirjanić, Ćirjanić, Ćirjanić... E moja Goco, kud ove godine zbirku pripovedaka da objaviš. Čitam al’ ne znam čemu sve to, načitan ja je ipak volim... (zvižduće) Otkad je Narodna knjiga mrtva, svet se urušava. Nigde na vidiku velikog romana, tu i tamo poneki veliki rat, ali roman, jok. Sto šezdeset i četiri ih nabrojaše vredni prsti naše sekretarice, a među njima i poklon od starog, talentovanog prijatelja, Velikog sužnja iz gvozdenog rova. (pevuši) Kad bi ove ruže male, za krv, suze i znoj moga srca znale...
        (zvoni telefon)
OSOBA OD NAJVEĆEG NEPOVERENJA: Alo, predsedniče ž, ja sam.
PREDSEDNIK Ž: Znam ko je. Telefon ima identifikaciju.
OSOBA OD NAJVEĆEG NEPOVERENJA: Ali ja sam je ukinuo.
PREDSEDNIK Ž: Po tome i znam, a i ko bi me zvao da tebe nema. Goca je na skijanju, Miličko se krije negde u belom svetu, Veliki sužanj je u Zabeli gde nema telefona, samo si mi ti preostao.
OSOBA OD NEJVEĆEG NEPOVERENJA: Nemojte tako, predsedniče ž, možda vas pozove i Veliki pečatnik.
PREDSEDNIK Ž: On ne zove lično, u njegovo ime pozivaju, ali pusti to, nego reci imaš li neku vest za mene?
OSOBA OD NAJVEĆEG NEPOVERENJA: Imam, ali ne znam da li je dobra ili loša.
PREDSEDNIK Ž: Ne razumem.
OSOBA OD NAJVEĆEG NEPOVERENJA: Imamo situaciju. Biće velikog rata, ako razumete šta hoću da kažem.
PREDSEDNIK Ž: Razumem, ali zar nismo tako hteli?
OSOBA OD NAJVEĆEG NEPOVERENJA: Jesmo, ali izvisićemo, završićemo na magarcu. Urednik-profesor-kritičar-bibliotekar Snašica je problem. Hoće svoj deo. Kaže nećemo ga prevariti.
PREDSEDNIK Ž: Zašto mi to zvuči poznato? Ne brini, rešiću ja to. Imam posmrtnu masku u rukavu. Javiću ti se za petnaest minuta.
        (uzima telefon)
PREDSEDNIK Ž: Halo, Mali, ja sam. Šta si ono rekao, koliko nudiš?