Kurt Vonegat Junior, autor optužen ali ne i osuđen za naučnu fantastiku i druge nepodopštine, preneo nam je definiciju gotskog romana koju je sročio jedan njegov prijatelj i kolega sa američkog juga: U veoma staru kuću uđe veoma mlada žena i napuni gaće od straha.

Prilika za definisanje Čudovišnog turizma ukazala se u srcu Srbije, pardon – ipak samo u Šumadiji. Centralni događaj cerebralnog safarija počinje kada se u veoma šarenom gargantuanskom vodopadu ukaže veoma veliko i gotovo rableovsko stvorenje bez ijedne dlake na telu i u određenom trenutku počne da urinira vertikalno, kao fontana.

Kako posmatrač reaguje na ovo ukazanje, pitanje je osobenih duhovnih privrženosti.

Kurt Vonegat, nek mu je laka zemlja i večna slava, sigurno je pomišljao na ovo stvorenje, makar u Galapagosu ako ne i u Klanici 5, a veza ovoga stvora i gotskog romana leži u tome da je on malo preteran da bi se pojavljivao u gotskom romanu.

Stvor nosi ime Bearwolf. Kao i Vampir i Werewolf, koren imena nalazi u boljim južnoslovenskim jezicima. Za razliku od Vampira, ne pojavljuje se u vodenici nego iza vodopada, a za razliku od Werewolfa ne pojavljuje se sa punim mesecom nego u noćima praznog meseca, kada se nebo prepušta čarima šarenih svetala. Nema ništa protiv krsta, a ni protiv srebra.

Kao što mu ime kaže, Bearwolf je jedinstvena mešavina medveda i vuka (ne karadžića, nego uopšte). Ali je pretežno medved. Osim što ima mošnice vuka (ne kara-džića, nego običnog), ili čak kojota. Upravo ova mala osobina ima veliki uticaj na njegov karakter, smatra se, tako što mu raspiruje strast i daje samopoštovanje neophodno da bi se uriniralo javno i tako visoko. Pomenuta činjenica da je takoreći gladak, ćosav, ćelav, bez bunde, klizav kao Čovečja ribica, bila je povod da se njegovo pretežno medveđe biće ospori tvrdnjom da je zapravo reč o autohtonom papkaru koji vuče poreklo od papkarke koju je Karađorđe poklonio Milošu neposredno pre smrti a u pokušaju da spasi život, ali su ove glasine sasečene objavljivanjem rezultata dnk analize.

Kao glavna atrakcija Čudovišnog turizma, svojim sugrađanima učinio je mnogo dobra, naročito onim sugrađanima koji su se usled loših godina bacili na pr i reklamni biznis. Sektor usluga procvetao je kao atomska pečurka.

Foto u broju: Volos, Grčka

Pored auto-puta u blizini vodopada primećena su šatorska naselja turista iz Nemačke i skandinavskih zemalja. Lokalne vlasti ulažu velike napore da im obezbede vodu, zdravstvenu zaštitu i frižidere za sladoled (mnogo je dece u tim naseljima).

Tipičan scenario Čudovišnog turizma: Nemac, ili bar neko ko više decenija radi u Nemačkoj, u večernji sat prilazi vodenoj zavesi koja se obrušava sa visine od 15km, uključuje se raznobojna rasveta neopisive lepote i neutronske energije, turista-hodočasnik kroz slapove i blještave kapi ugleda golokožog medveda kojotskih mošnica koji pruža udove ka njemu i zatim dugo urinira kroz raznobojnu vodenu maglu počevši sa uglom od 45 stepeni, te turista obuzet i uzdrman i vizuelno-emotivno prenadražen i sam počinje da urinira u svoje pamučne bermude, čarape i plastične sandale, zavlači ruku u džep i sa gotovo primitivnim strahopoštovanjem spušta šaku evra u kantu pored svetleće vode – u njegovoj svesti, to je mala cena za drugo krštenje.

I upravo su ta skrušenost i strahopoštovanje turista dobronamernika otvorili prvi značajniji problem u Čudovišnom turizmu. Predstavnici tradicionalnih verskih zajednica su počeli da pokazuju uzdržanost prema Bearwolfu, za nijansu hladniju nego što bi bilo poželjno u sekularnoj republici. Razlog za to je očevidni potencijal da se ovaj vid turizma pretvori u konkurentski kult. Mudre glave sumnjaju da privrženost krstu ipak može popustiti zbog privrženosti srebru. Naravno, ne može se očekivati da će arapski investitori podržati Čudovišni turizam ukoliko pomisle da će se verske zajednice u jednom trenutku usprotiviti i ukaljati imidž Bearwolfa.

Inače, veliki beli Bearwolf dane provodi sa žirafom, koja zbog kulturološko-etničke hendikepiranosti i straha od vode učestvuje u Čudovišnom turizmu tek sporadično.