ČISTAČ KLOZETA
–Dobar dan.
–Dobar dan, sedite. Hoćete li kafu, čaj, kiselu...
–Ne hvala, neću ništa.
–Pa dobro, da počnemo. Šta vas je navelo da se javite na naš oglas za radno mesto čistača klozeta?
–Vidite, oduvek sam hteo da budem čistač klozeta. To je, da tako kažem, moja životna želja.
–Jeste li nekada radili kao čistač klozeta?
–Uh, nisam...
–Da se razumemo: posao čišćenja klozeta nije tako jednostavan kako se čini. Neki ljudi misle da je lako čistiti klozete. Ali u ovom poslu, kao i u mnogim drugim, postoje brojne finese.
–Svestan sam toga. Ako me primite, budite sigurni da ćete u meni naći vrednog i savesnog radnika.
–Takvi nam baš i trebaju. Imate li iskustva u čišćenju klozeta?
–Ne, čistio sam samo klozet u svojoj kući, ha ha ha...
–Molim vas, uozbiljite se. Mi se ovde bavimo odgovornim poslom.
–Dobro. Imate li radnog iskustva kao čistač klozeta?
–Ne, nažalost.
–Šta je sa novcem kao motivom da se zaposlite u ovoj branši? Svesni smo toga da čistači klozeta zarađuju previše, ali verujte mi da je onima koji ovde rade novac na poslednjem mestu.
–Verujte mi, ja bih ovaj posao radio i besplatno. Samo kad ne bih morao od nečeg da živim...
–Ovo govorimo u najboljoj nameri. Jer brzo se otkrije ko ovaj posao radi iz ljubavi, a ko iz gnusne želje da opstane i prehrani porodicu. Ljubav prema radu je vrlina sama po sebi. Vi, siromašni, postojite samo zato da čistite naše klozete. Svesni smo toga da moramo plaćati obavljeni posao. Ipak, isplatu smatramo nužnim zlom. Stoga nastojimo da je umanjimo koliko god je moguće, da se među zaposlenima ne bi razvijali niski srebroljubivi instinkti... Kao što vidite, mi se brinemo i o vašem moralnom uzdizanju.
–Ako je tako, onda sam Vaš čovek. Ne mogu da opišem koliko me oduševljava način na koji gledate na ove stvari. Iskreno me raduje pomisao da bih mogao postati član Vašeg kolektiva. Osećam se kao da sam konačno pronašao svoju novu porodicu!
–Drago nam je zbog toga. U redu. Drage kolege, formalni deo razgovora je završen. Procedura još zahteva da nas poljubite u dupe.
–Šta?
–Na kraju intervjua, kandidat za zaposlenje mora poljubiti u dupe svakog člana komisije. Takvi su propisi. U redu, idemo: članovi komisije, ustaaaajte! Okret, naleeevo krug! Pantalone i gaće skiiini! Natrrrrći se!... Jeste li spremni za guzoljub?
–Mislim da jesam.
–Morate svakog poljubiti dva puta: jednom u levi, jednom u desni guz. Možete pristupiti izvršenju.
–Cmok! Cmok!...
–U redu, je li to bilo to?
–Najlepše vam zahvaljujemo.
–Kada mogu znati hoću li biti primljen?
–Pa, ne znamo... Znate, zakon nas obavezuje da raspisujemo ove konkurse, ali mi u stvari već, znate... Ne znamo... Vaš entuzijazam ostavio je povoljan utisak, ali ima toliko nezaposlenih u ovoj zemlji... Možete ići. Doviđenja!
–Ali meni je neophodan ovaj posao! Ako ga ne dobijem, umreću od gladi!
–Potpuno nam je jasno kako se osećate, i možemo Vam reći da duboko saosećamo sa Vama. Da se ne bi reklo kako nismo humani, imamo rešenje i za Vašu situaciju... Na izlasku iz kancelarije imate besplatan pištolj za samoubistvo. Metak se plaća 100 dinara.
–Ali...
–Doviđenja, i pazite na tepih!
–Ali...
–Doviđenja, ne morate da nam zahvaljujete! Naš službenik može Vam biti od pomoći ukoliko Vam zadrhti ruka. Recite broju 1535 da može ući.