BRKA
(Stjepanu Gulinu)
jednom je jedan negovao brkove
kao pesme
kao instalacije
ali u modi su krediti
i poludisperzija
zgrade uspijuše
u njima starci žive večno
kao Srbija kao Jugoslavija
sišu limunove i grickaju jabuke
bikovi elastične krave i deca telad
ali nije brka vo
nije brka veselnik
prišao bi on na prstima
pljunuo bi im u prozor
da se smrznu do zuba
ali pred zgradama su daske
sa ekserima na gotovs
pred zgradama su lepljive trake
sa dlakama od podavljenih mačaka
druga će hirurgija ovde da radi
pomisli brka i ode dole
pravo u grad
dođe brka do srži pa vikne
banko, lepojko
spremaj miraz
oženi se mnome
ili ću te licem u lice silovati
a ona mu se podade
i eno ga sad!
na to prisutni građani povikaše: tako je!
i dadoše se u beg
Nije svejedno