Ima dete u gradu
Po imenu Gaza,
Detetu je nadimak
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Oće da ga upišu
U knjigu žrtava.

Pravi se da ne čuje
Avion dok leti,
Čeka da ga geleri
Dozovu pameti.

Kad ga geler ogrebe,
Plače i zapeva:
„Joj, Alahu, pomagaj,
Iziće mi creva!“

Kad mu trošnu nastambu
S dve flambiraš zolje,
Maza vrišti, reko bi
Da ga neko kolje.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Traži sokne, košulju,
Po zgarištu kuće.

Po školi se sakriva
Umesto da uči,
Čeka bombu, da se krov
Po klupama sruči.

Kad sva deca izginu,
On po Gazi šeta,
Nariče i privlači
Pažnju celog sveta.

Kad mu zdimiš džamiju,
Kaže „Alal vera!“,
Pa se spremno raskrivi
Ispred šest kamera.

Kad mu dadeš jabuku,
On hoće kobasu,
Kad mu kupiš Fataha,
On beži Hamasu.

Poštovani kolega
Šimone Peresu,
Od tog drskog deteta
Daću ti adresu.

Stanuje pod šatorom,
U Gazi, kraj puta.
Daj mu kakav čvršći dom,
Šalji mu tabuta.