Ima dete u gradu

Po imenu Gaza,

Detetu je nadimak

Materina maza.

Kad sva deca ustanu,

On i onda spava,

Oće da ga upišu

U knjigu žrtava.

Pravi se da ne čuje

Avion dok leti,

Čeka da ga geleri

Dozovu pameti.

Kad ga geler ogrebe,

Plače i zapeva:

„Joj, Alahu, pomagaj,

Iziće mi creva!“

Kad mu trošnu nastambu

S dve flambiraš zolje,

Maza vrišti, reko bi

Da ga neko kolje.

Kad ustane, ne ume

Da se sam obuče,

Traži sokne, košulju,

Po zgarištu kuće.

Po školi se sakriva

Umesto da uči,

Čeka bombu, da se krov

Po klupama sruči.

Kad sva deca izginu,

On po Gazi šeta,

Nariče i privlači

Pažnju celog sveta.

Kad mu zdimiš džamiju,

Kaže „Alal vera!“,

Pa se spremno raskrivi

Ispred šest kamera.

Kad mu dadeš jabuku,

On hoće kobasu,

Kad mu kupiš Fataha,

On beži Hamasu.

Poštovani kolega

Šimone Peresu,

Od tog drskog deteta

Daću ti adresu.

Stanuje pod šatorom,

U Gazi, kraj puta.

Daj mu kakav čvršći dom,

Šalji mu tabuta.

*

(Beton broj 63, januar 2009)