Sa savetnicom za medije odlazim na hokej,

Ledena dvorana Pionir, da li je to okej?

Minut do podne, može?

Goli kao istina?

Goli do gole kože?

Samo sličuge?

Tramvaj broj 13 jezdi prema železničkoj zvezdi,

pardon, prema Beogradu

na vodi,

kupio sam jutros maketicu u

Rodi,

pa ipak,

moraću da presedam posle hipodroma,

kada prođemo Rusku,

ispred Ruskog doma će da mi ispadne diploma,

pardon, doktorat,

pardon, ispašće mi bomba,

ma šali se konja,

ispašće mi plomba,

ali zubara nema u Narodnog Fronta,

pardon, Kraljice Natalije

Kiša lije preko Careve ćuprije

konj je otpušten,

pardon, opušten,

pardon, pušten,

i neće da se bije,

nego ćuti i trpi

Konj je stara raga, matora, ali nov je džokej,

po svim jebenim standardima isuviše težak i krakat,

samo pomislim na celivanje pegle, što nije okej,

nevidljivi lakat

sevne u nutrinu,

iz istog onog tramvaja,

ima li kraja nemiru u viru,

ima li vama kraja,

narode moj,

mi

gore,

vama dole,

i mamicu i lipicanera a i baba Miru

U Taliru sretnem Duška Koraća,

koracima lakim kao Dane Oblak koraća,

pardon, korača,

sretnem Duška Korača

Premotaj ispočetka.

U Taliru sretnem Duška Koraća,

od ljubavnih jada,

želudac uvek prvo strada,

pa kao konj, uz teške muke povraća,

ostavila ga je Jelena,

ostavila ga je Rusija,

na kraju krajeva,

da budemo iskreni odjebala ga je Jelena Išinbajeva,

ej makar je probao,

blebletao koješta,

a ona što je vešta da se pravi visoka i hladna kao Pešter

pa ga kao nije uzimala za ozbiljno,

nije lepo s njene strane,

sprintericom potkovane

Nego savetnice imam za autogram ove salvetice,

iz Talira,

pardon iz Talina,

ne znam koja je to lakat krivina,

ali na jednu ličnu kartu izdaju samo dve sličuge,

moraću da se plazam na kopitima,

ako nazebem i dobijem proliv,

pardon, dijareju,

objavite u medijima

Glad, Fotografije u broju sa izložbe Vodoo Technotic Vladimira Petrovića, Foto: Vukašin Veljić