STIDI SE I PLAČI
(etida)
Stidi se i plači
Dopusti srcu od plute da
Odleti u vis, bez povoda i cilja
To je uvek htelo u smrtnom kiču života
I bez reči i bez svetla
Bez namera i razloga
Odvojeno od duše
U paklenoj korpi organa
Sluzno crvenilo bljeska
Nakon gutanja daha
Zbog svih surovih moždanih zapovesti
Zbog prećutkivanja milovanja
I zbog rata s drugošću
Zbog umora i nepoverenja
Zbog bolesti u glasu
I halapljivosti ćutanja
Sad si muka i slika
Muka u slici
Sit bespuća na licu i
Jasnih aveti u boci
Otvori s(v)e!
Dopusti srcu od plute
Da odleti uvis, bez povoda i cilja,
To je uvek htelo
Ovo je kraj bukvalnosti
Znanja su sva u staklu
Staklo je sve u obliku
Oblik se pridržava zapovesti
U paklenoj korpi organa
Sluz je suza
Lice nije ništa
Stidi se i plači
Raspadni na rečit način
I razgovetno se usitni
Budi novi početak
Srča srca