Iz knjige Boba Kaufmana: Samoće prepune usamljenosti (Peti talas, Niš, 2013)

I deda je bio queer

Prvo su ga videli u nekoj delti Luizijane

kako igra šah sa pametnim jastogom.

Spalili su njegovu kuću od lineoleuma

a tog intelektualca poslali u zatvor.

Pisao je kući svakog dana bezbadežno.

Deda je uhvatio maglu, nije imao za kauciju.

Potom su ga videli kako skija po nekom prašnjavom teksaškom

                drumu,

duša intelektualca je visila sa njegovih ušiju,

i raspravljala o politici s nezaposlenim leptirom.

Obesili su tog sirotog leptira, siroti leptir.

Deda je uhvatio maglu, nije imao za kauciju.

Potom su ga videli u pustinji Arizone, kako šeta

i stavlja fine obloge na zube

bolne planine.

Zubari širom zemlje doneli su klupčad gaze,

stavili planini zavoj, sahranili je kraj mora.

Deda je uhvatio maglu, nije imao za kauciju.

Potom su ga videli u Kaliforniji, na visinama,

sklapao je brak, spajao je drveće,

ukrštao gustu crvenu šumu i crnu borovinu.

Odali su ga mladi američki izviđači.

Drveće su uhapsili pod optužbom za skitnju.

Deda je uhvatio maglu, nije imao za kauciju.

Sada ga videh ovde. On je bit.

Nejgova devojka ima zelene uši;

trudna je već dvadeset i tri meseca.

Poljubio sam ih oboje:

i živeli su srećno do kraja života.

Afrički san

Mozgom tutnji srebrna munja,

eksplodira u crnoj srži noći,

bakreni zakloni pucaju, svetovi sećanja

zavode mi dušu dijamanstkim vatrama noći

iz dubine kreveta vremena nahranjenih zvezdama.

Bledi okvir, trenutni strah na brodu

uzdigao se na talasima boje,

potonuo u bezdane svetlosti,

tutnjao natrag kroz vreme,

šumeo u pozadini mog uma,

udarajući, lomeći noć.

Čudne šumske pesme, zvuci

što se probijaju nagi – nisu više čudni.

Incestuozno žuto cveće strže

magiju sa zemlje.

Rituali utopljeni u mesec, vođeni

skarletnim bogom,

celivani devojkama boje abonosa

sa očima dnevne svetlosti,

purpurnim odorama,

nozdrvama što podrhtavaju,

dok mlade devojke pevaju pesme

o nekoj drevnoj ljubavi

u tamnim predelima lišenim sunca

gde su sećanja zapečaćena,

sagorela u očima tigrova.

Iznenada mudar, borim se sa snom:

zeleni urlici obavijaju moju noć.

Bezbožničke misije

Želim da me sahrane u nekom nepoznatom mesečevom krateru.

Želim da sagradim minijaturne terene za golf na zvezdama.

Želim da dokažem da je Atlantida bila letovalište pećinskih

                  ljudi.

Želim da dokažem da je Los Anđeles neslana šala koju nam serviraju

                  nadmoćna bića sa neke planete smeha.

Želim da razotkrijem da je Raj luksuzni sanatorijum

                  pun bogatih psihopata koji misle da mogu da lete.

Želim da pokažem da je Biblija izlazila u nastavcima u nekom rimskom

                 dečjem časopisu.

Želim da dokažem da je Sunce rođeno kada je Bog zaspao

                 sa pripaljenom cigaretom, umoran nakon teške noći suđenja.

Želim da dokažem jednom za svagda da nisam lud.

Prevela: Ivana Maksić

Knjigu Boba Kaufmana: Samoće prepune usamljenosti objavila je ove godine Izdavačka kuća Peti talas iz Niša.

Ovu knjigu možete naručiti po promotivnoj ceni mejlom na: petitalas@gmail.com