09:99
D&D
Prostranstvo hodnika
tera na galop
pitam se koji je dan
koliko je sati
odakle sam sletela
hale me nose
nema puno ljudi
da žure
osim modeli na bilbordima
da stignu
belačka lica
da uđu.
Izlaz C16.
Čekam torbu.
Mladi policajci
vode mladog psa,
veliko šmrkalo droge
superšpijun
poznato njuškalo,
oseti sendviče u mojoj torbi.
Psi maštaju
o hrskavoj piletini
o šargarepi
o čokoladi.
Pas sedne
digne glavu : ona nosi ona ima u ovoj kesi tu evo baš ovde tu ono što tražimo.
Podseća me na psa prijateljice koja to nije bila.
Sve putničke glave u mom pravcu.
Šapućem - to su sendviči.
Otvori kesu!
Pokazujem, njam njam.
Otvori kesu!
Otvorim. Sendviči.
Glave putnika se kikoću.
Plašim se da ne kazne psa, ne znam o dresuri, ne znam kako postupaju.
Pomazim ga.
I mislim o d&d
dogs
and drugs
što je mogla biti u sendvičima,
što ih nisu pipnuli.
*
MADE IN CHINA
Mislim da je 9:99 ujutru.
Bela sam k'o đavo.
Fotografišu me azijati.
Grlim se sa čitavim porodicama,
sa nekim znojavim muškarcima.
Spakovaće me u svoje albume
u svoje kompjutere
negde u udaljenim selima.
Šta ću vam ja?
Ti si bela kao pahulja.
Belci nikada ne dolaze u naše selo.
Nikada ih ne viđamo.
Bolje da ih ne vidite.
Belci dolaze na konjima.
Jašu iz duboke magle.
Ako vidite da dolaze... bežite.
*
ROĐENDANSKA ŽURKA
Na BBC radiju, slave rođendan Arvo Pertu. Aplauz publike traje iznova. On nosi dugu, crnu jaknu i dugu, belu bradu. Duboko je dirnut. Izgleda da se vraća na scenu, da. Da. Odavde ne čujem ima li suze u očima. Aplauz traje - grandiozna muzika gomile ljudi. Dira me kao jecaj žene u budističkom hramu, kao osmeh Bude istog letnjeg dana. Jecaj je jecaj, radost je jecaj i tuga se pretvara u radost i živeti je jedna stvar. Kad li se ovo desilo? Arvo je do sada sto puta mrtav.