Došlo je zlatno doba. Zla nestalo sa naših ulica. Gradovi i sela rastu i razvijaju se. Sve šljašti. Sa ogromnim osmehom uslužni robovi dočekuju gomile turista. Srećni ljudi pevaju po ulicama boljem životu i veličaju velikane koji napretku doprinose. Velikani su neumorni u slavljenju „svojih“ uspeha iskazanih u procentima i promilima. Razvoj je vidljiv i nezustavljiv. Sadašnjost je opisana u svim medijima. Unisono. Jednolični glas obaveštava nas o uspehu i zahteva da se tom uspehu divimo. Bez divljenja uspeh nije potpun.

Nove su i nove potvrde na svim poljima da je Srbija istinski predvodnik slobodnog sveta i istinski motor sveobuhvatnog razvoja. Poslušnici se dive gospodarima, gospodari ponižavaju poslušnike i sve se to odvija iznova i iznova. Pritom, opet, zahteva se sa najvišeg mesta da se nađe uporište u istoriji i umetnosti. Stvoriti tradiciju koja odgovara trenutku i žudnji vladajućih, to je posao koji se mora obaviti i obavlja se već nekoliko godina.

Završen je još jedan Sajam knjiga. Manifestacija kao manifestacija, potvrdila je ko gospodari, ko je preuzeo sve resurse i razgoropadio se. Nema nijednog zakutka koji neće zagaditi. Ali neka je tako, zaslužili smo sve što nam se događa, jer nismo bili dovoljno hrabri da se suočimo sa nacionalističkom nemani kad smo to mogli. Sad treba da trpimo.

Na pomenutom sajmu primetna je hiperinflacija svakojakih štampotina koje se bave našom bliskom i daljom prošlošću. Mahom se tu govori o narodu stradalniku, o čojstvu i junaštvu kao jedinom iskazivanju narodnog bića, o zmaj-junacima koji su hodili zemljom, vitlali mačevima i branili nevini srpski narod od svetskih zavera i od podvala preispoljnih bitangi koje su želele da oduzmu srpsku nevinost i odnesu je ko zna gde. Tome treba pridodati epsku žudnju za imitacijom svih svetskih prosedea epske fantastike. Oni su prerađeni za domaće likove u domaćem ambijentu, u našem izmaštanom prostoru. Naravno da treba u sve naše sukobe uvesti i vampire, koji su naše gore list, i time pokazati da su Srbi suvereni gospodari svetske vampirske baštine.

I mnogi uradci glavnog toka iliti mejnstrima otkrivaju nam baš te simbole. Uzeću za primer jedan strip. Naziva je Družina Dardaneli. Prvi je strip album objavljen 2011, a drugi 2016. godine. Znači jedan pre početka novog da ne može biti novijeg doba, a drugi već kada je novo da novije ne može biti dobilo zamah. Promenilo se za to vreme nekoliko opskurnih likova na mestu ministra kulture, ali uprkos fantazmagoričnosti nisu ubačeni među strip-junake.

Prvi album Družine Dardaneli nosi naziv „Poljubac leptirice“. Drugi je naslovljen „Zločin na svetskoj izložbi“.

Kraj je XIX veka i zla Austrija želi da nam otme ono najvrednije: leptirice koje stvaraju vampire. To će biti oružje budućnosti, oružje za sledeći rat. Taj zadatak Austrija je poverila: Jozefu K., Old Šeterhendu, Halefu Omaru, vojniku Švejku, Dami s kamelijama. Jasno nam je da je neprijatelj jak i da je proistekao iz sećanja autora na muke školske lektire i dela Karla Maja koja je čitao kao dete. Oni su zla ekipa koja želi da napakosti i da nam napastvuje nacionalno biće. Ali nećemo se mi dati. I mi junake imamo. Na strani svetla i pravednih nalaze se: Hajduk Stanko, Karađoz, Koštana, Sava Savanović, grof Vronski, Jazavac koji je pobegao od suda. Pravo iznenađenje donosi to da ih je okupio Vukašin Katić. Išetao je pravo sa stranica Vremena smrti, spreman da sakupi ekipu koja će odbraniti zalutalo stado, koje nije ni svesno šta se događa u podzemnoj bici. Vukašin Katić kazuje već na početku prve knjige: „Teška nesreća se sprema ovoj maloj i slobodarskoj državi. Zadatak koji stoji predamnom, specijalnim vladinim poverenikom Vukašinom Katićem, i zadatak svih vas je da to sprečimo. Bože zdravlja da se nikada ne sazna ni da je postojala takva jedna pretnja.“„Upravo zbog toga je i osnovana tajna služba čiji ste odnedavno i vi članovi. Mene svi znate. Uostalom, ja sam vas i okupio.“ Vukašin Katić tako iskazuje, o ironije, da su svi koji se pojavljuju u javnoj sferi u sprezi sa tajnim službama i da zahvaljujući njima egzistiraju, ali i pokazuje da je potreba da se sve objasni delovanjem tajnih službi potpuno opravdana. Teorije zavere bujaju zato što zavere protiv nas zaista postoje. Demoni dolaze iz sveta i njihova ružnoća i sirovo zlo zagađivači su naših vrlina.

Družina srpskog srednjeg prst(en)a treba da simbolizuje snagu hajdučku kovanu u ropstvu pod Turcima (Hajduk Stanko), da nosi nasleđe vekovnog ropstva (Karađoz), potpomognuto neopisivom lepotom (Koštana), izbeglicom iz stranog sveta (Jazavac) i ruskim uticajem (Vronski). Uz to, iz tmine dolazi pomagač (Sava S.) koji je večno sam, zbog svoje prirode krvopije. I svi oni su okupljeni pod budnim okom Ćosićevog junaka koji zna da se nad jednim narodom nadvila neprozirna tmuša. Ćosićev junak je taj koji razmešta figure po tabli i po svojoj volji priziva junake, koji svim svojim snagama učestvuju u borbi za odbranu naroda. Sve je tako prosto, ogoljeno i jasno u svetu duboke podele na nas i njih.

Vratimo se sad drugoj knjizi Družine Dardaneli. Vreme radnje 1900. godina. Izlazak u svet. Već se želi nagovestiti da srpska tajna armija može čuvati širi prostor od same Srbije. Sposobnosti i moći su veće. Raste broj onih koji žele da Srbiji naude, ali i broj onih koji Srbiju brane. Opet, ta odbrana se odvija u izmaštanom svetu Evrope, u svetu u kome fantastični elementi nadvladavaju stvarnost i fascinacija podzemljem i kanalizacijom odnosi prevagu, a ne bi me čudilo da ima više onih koji veruju u izmaštanu sliku nego onih koji veruju u istorijsku građu. Fantastično je ovde upotrebljeno samo da bi se lakše provukla ideja o našoj večnoj ugroženosti od sveta. Ugroženosti koja postoji u svim postojećim, ali i nezamislivim dimenzijama.

U drugom delu neprijatelji su: Rodion Romanovič Raskoljnikov, koji vitla sekirom više nego što je to ikada radio, Gregor Samsa i Fantom iz opere. Srpskom korpusu u Parizu pridružio se nakratko Jovanča Micić, putnik iz Jagodinu, sada u ulozi agenta tajne službe koji pomaže ekipi iz prvog dela da se suoči sa novom pretnjom. Mora se priznati autorima da su pomoću ovog lika dobro opisali mnoge pripadnike tajnih službi i institucija moći u Srbiji. Jovanča besedi ekipi Dardaneli: „Pa, delom zahvaljujući upravo vama, Srbija postaje svetski igrač. Možda ponovo imamo priliku da pokažemo zaista koliki.“

Mnogim ljubiteljima veličine srpske tajne i žbirovske Srbije u tom trenutku poteku bale na usta. Uživaju. Jer u ratu tajnih službi Srbija će se pokazati u najboljem svetlu. A nema većeg uživanja. Sledeća stranica stripa već donosi napetost koja je nepodnošljiva. Vukašin Katić je vezan za stolicu. Na njega pada ogroman luster koji ga smrska i zapali. Katić u plamenu nestaje, bez ijedne izgovorene reči. On je svoju ulogu odigrao, družinu je okupio, naučio je svemu što zna i poslao da se izbori za ovaj tužni kutak sveta.

Avantura se nastavlja. To je sada već poznata trka i strka izmaštanim „Orijent ekspresom“ koji je za potrebe stripa pretvoren u niz dirižabla. Ali i u tom fantastičnom svetu hajdučka snaga i odlučnost, pojačani svirepošću turskog nasleđa, ima svoju ulogu. Treba braniti ovaj nevini prostor nasušni od napada svih neprijatelja. I što više puta to ponovimo, ideja i praksa biće bolje upamćene. Hrabrost, silovitost, odlučnost, požrtvovanje naših div-junaka donose im pobedu. Sa njima pobeđuje i Srbija.

Tu je još jedna ideja, dobra tek za trovanje uma. Na našim prostorima kafana je škola i ishodište. U kafani se razgovara, završavaju poslovi, u kafani se čovek uzdiže i čovek obara. Kafana je mitsko mesto jer je okupljalište i zbrajalište. Kafana se pojavljuje u tuzi i u besomučnoj radosti. Kafana sa kraja XIX podseća ina promenu vlasti u Srbiji, na uzdizanje radikala i na njihovu krvavu osvetu naprednoj stranci onog vremena. Kafana je koren Srbije, kažu. Zato i simbol družine koja treba da brani Srbiju i u izmaštanom svetu postaje jedna kafana. Iz kafane „Dardaneli“ kreće akcija i kreće glas. Teško je utišati takav glas, jer iz kafane uvek izađu grlati i raspomamljeni, spremna rulja.