U prvostepenom postupku, Viši sud u Vranju je doneo presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev Književne zajednice (KZ) „Borisav Stanković“ i njenog glavnog i odgovornog urednika Miroslava Cere Mihailovića (MCM), protiv tuženog Grada Vranja, „pa se tuženom zabranjuje organizovanje kulturnih manifestacija „Borina nedelja“ i „Justinove blagovesti“, kao i raspisivanje konkursa i dodela književne nagrade „Borisav Stanković“. Grad Vranje, koga zastupa Javno pravobranilaštvo, žaliće se na ovu presudu.

Cela priča je od početka bila kulturni skandal. Naime, Grad Vranje se usudio da od KZ zatraži finansijski izveštaj o trošenju budžetskih para na organizaciju „Borine nedelje“, koja je Književnoj zajednici 1991. godine dodeljena „na staranje“. Kasnije o programskim sadržajima, ali to je urednika MCM udarilo po džepu, pa je on kao care Lazo počeo da diže vojsku, i tuži svoj grad, od čijih je para, inače, lagodno decenijama živeo, a Boru Stankovića jednostavno prisvojio, kao da mu je ovaj deda. U celu pravosudno-kulturno-džepno zamešateljstvo umešala se i lepša polovina MCM-a, sa „Justinovim blagovestima“, da i ona ne ostane čuljava, pa su vranjski kulturtregeri postali pravi Boni i Klajd za apsolutne kulturne vrednosti ovoga grada, i njegovih poreskih obveznika.
Čime se sud rukovodio u ovom slučaju, da donese ovakvu odluku, kojom, uzimajući ne „pravosudnu“, već zdravorazumsku logiku u obzir, autorska prava dodeljuje čoveku, koji je u vreme osnivanja prve „Borine nedelje“ imao 12 godina, i pre nego što mu je organizacija iste ustupljena, manifestacija održavana 24 godine?
U obrazloženju presude, na 11 gusto kucanih strana, sve jasno stoji – da je prva „Borina nedelja“ održana 1967. godine, od strane grupe entuzijasta, pokojnih Staniše Tošića i Vladimira Stevanovića, te dr Vere Cenić. Navodi se da manifestacija „živi“ već 45 godina (to izjavljuje sam MCM) a da Grad Vranje nema nijedan dokument o tome da ju je osnovao, niti je za 45 godina ikada organizovao „Borinu nedelju“. Nego ko je, dok se nije pojavio baštinik lika i dela, da „institucionalizuje“ manifestaciju, posle 24 godine njenog postojanja?
Dok vaš izveštač piše ovaj tekst, pred njime je afiša prve institucionalne „Borine nedelje“ iz 1968. godine, održane od 16. do 23. oktobra sa, između ostalih, sledećim sadržajima i ličnostima: svečano otvaranje, reč Svetislava Stojkovića, predsednika Skupštine opštine Vranje i prof. dr Boška Novakovića, dekana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Izložba „Borina dela na jugoslovenskim scenama u 1967. i 1968. godini. Gostovanje Narodnog pozorišta iz Beograda, sa predstavom „Jelena Ćetković“ Aleksandra Popovića; KUD „Sevdah“ – revija starih vranjskih igara i pesama; svečana akademija gimnazije „Bora Stanković“; „Koštana“ vranjskog pozorišta u režiji Momčila Antića, scenograf Miomir Denić iz Narodnog pozorišta u Beogradu; „Borisav Stanković u svetlu savremene kritike“ – gosti dr Dimitrije Vučenov, prof. dr Boško Novaković, prof. dr Vice Zaninović, sve dekani fakulteta, Đuza Radović, profesor na FDU, Radomir Konstantinović, književnik, Predrag Protić, književni kritičar; večernji program – „Starovranjska noć u amamu“... Pa su na „Borinoj nedelji“ učestvovali Ivo Andrić, Velibor Gligorić, Desanka Maksimović, Dragoslav Mihailović...
I sada, po ovoj presudi, ispada da to niko nije organizovao, nego su ljudi bili onako, u prolazu, sve dok MCM nije uzeo stvar u svoje ruke, i manifestaciju najzad „institucionalizovao“, te dobio autorska prava na nju. Usput su se provukle i „Justinove blagovesti“.
Mihailović je pred sudom istakao da je KZ 1991. preuzela „Borinu nedelju“; preuzela! Od koga? Od strane „neformalnih entuzijasta“, kako je naveo? Grad Vranje, pod tim nazivom, odista nije nikada organizovao „Borinu nedelju“, ali pod kojim nazivom i statusom on postoji, i čiji je sukcesor. SSRN, pa SIZ kulture, bili su opštinska tela, KZ je od svog osnivanja na njihovom budžetu, a Vranje je status grada dobilo 2008. godine, pa kako je, što presuda bukvalno tumači, Grad mogao da bude osnivač? Ali, Grad je sukcesor! KZ-u je problematičnim ugovorom koji su potpisali MCM i Miroljub Stojčić, tadašnji predsednik Opštine Vranje, sada gradonačelnik, praktično obmanuo sud, jer se u ugovoru ne pominje Grad Vranje, tadašnja Opština Vranje. I sud je poverovao.

Ali, ne samo na to; u obrazloženju presude, sud se poziva na Pravilnik o dodeli nagrade „Borisav Stanković“, donetoj na redovnoj skupštini KZ 22. marta 1991. godine, u kome se u članu 2, pored ostalog, navodi da novčani iznos nagrade „ne može biti manji od 1.000 eura, u dinarskoj protivvrednosti“. Dokument, koji je sud usvojio kao validan, ima logo KZ, ali je bez potpisa i pečata. Štampan je na novom papiru, kompjuterskom tehnikom; da li je KZ 1991. imala kompjuter, i da li je MCM, pored svih veština koje poseduje, još 1991. anticipirao da će se kao reperna valuta EU uvesti evro, koji je uveden više od deset godina kasnije?!
Nasuprot ovom falsifikatu, Vranjske su došle u posed originalnog dokumenta Pravilnika o dodeli nagrade „Borisav Stanković“, od 5. februara 1992, sa pečatom „Borina nedelja Vranje“, gde se takođe u članu 2 pominje novčani iznos „koji se svake godine posebno utvrđuje“. Odbor „Borine nedelje“, u potpisu, urednik MCM, svojeručno. Kucano na pisaćoj mašini, koja se tada koristila. Dakle, MCM je godinu dana ranije, i to na kompjuteru, koji nije imao, odredio sumu za nagradu u evru, koji nije postojao! A godinu dana kasnije potpisao original!
Ali, neko ga naučio – 21. juna 2010, skoro 20 godina od prve organizacije „njegove“ „Borine nedelje“, MCM u Zavodu za intelektualnu svojinu dobija Potvrdu o unošenju u evidenciju i deponovanju autorskih dela i predmeta srodnih prava, koju sud u obrazloženju uzima u obzir, ne osvrćući se na napomenu u dokumentu: „Zavod ne ispituje sadržinu predmeta deponovanja. Prijemom u depozit Zavod ne potvrđuje da deponovani predmet ima svojstvo autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite, niti da na tom predmetu postoji autorsko ili srodno pravo. Depozit služi isključivo kao obezbeđenje dokaza o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili neku drugu potrebu u vezi sa predmetom deponovanja“. Pa što svoje „autorsko čedo“, „Borinu nedelju“, ne zaštiti 1967, kad je nastala, ili 1991, kad je prvi put od osnivača dobio na organizaciju, nego sada, kada ga, hvala bogu da se neko seti, udaraju po džepu, za narodne pare decenijama trošene, i za kuću, svojinu Grada, iz koje ni rovokopačem ne mogu da ga izvuku?
I na kraju, evo jednog faksimila od strane Opštinskog fonda za kulturu i informisanje Vranje, upućenom Republičkom fondu za finansiranje kulture, od 13. februara 1991. godine: „Program i finansijski plan Borine nedelje 1991. godine; Izveštaj o radu i finansijski izveštaj Borine nedelje 1990. godine. Adresa Borine nedelje je: Opštinski fond za kulturu i informisanje Vranje - Odbor Borine nedelje“.