Kada je pre tri godine podignuta privatna tužba za klevetu protiv moje malenkosti – kao književnika i kolumniste Građanskog lista – a od strane izvesnog dr Savića, bivšeg pripadnika JSO-Crvene beretke, pomislila sam da nema tog suda na svetu koji će procesuirati takvu privatnu tužbu, suditi mi i osuditi me, zbog bukvalno 4-5 prostoproširenih rečenica, istrgnutih iz konteksta kolumne. U tom pasusu doktor nije imenovan i pominje se kao primer negativnih pojava u zdravstvu, konkretno na Institutu u Sremskoj Kamenici, gde je u tom trenutku radila i izvesna „dotorka” bez diplome medicinskog fakulteta, lečeći pacijente od srčanih bolesti. O „doktoru snajperisti” su pre izlaska moje kolumne izveštavali svi mediji u Srbiji pa mi je bilo logično da prokomentarišem takvu pojavu.
Da sam pominjući u tekstu „doktora snajpera” znala da je bio pripadnik JSO, koga je lično u te jedinice pozvao komandant (u javnosti poznat kao gospodin Legija), ne bih ni pominjala slučaj. Kod nas je uglavnom opasno reći negativnu istinu o „gospodi” koja zauzimaju bilo kakve društvene, ili političke pozicije. Još na prvom krivičnom pretresu, vidno uzbuđen, dotični doktor se predstavio kao pripadnik DB, pa sam odmah shvatila da je došlo do „zabune” pošto u moje četiri prostoproširene rečenice nije moglo da stane ništa osim „hirurg koji svakodnevno operiše”... Na suđenje su od strane tužioca pozvani i „svedoci” koji pouzdano prepoznaju nekog kome nisam ni spomenula ime, ali su ga oni prepoznali jer su o tom „slučaju” čitali u drugim novinama! Lično me baš briga šta se njima priviđalo, ali ova „udruga” je znala bolje od mene da je važna društvena pozicija tužitelja i njegove veze s raznim službama. Krajnji cilj takvog procesa je zastrašivanje novinara i sprečavanje svake društvene kritike, a moj slučaj je samo trunčica blata u baruštini srpske Luzijane. Uostalom sudija, kojoj je bila potrebna enciklopedija novinarstva da sazna šta je kolumna, javno je rekla da me kažnjava za primer drugima.
Svakako je izgubila iz vida da kao sudija treba da se drži činjenica, a njeno „slobodno, sudijsko uverenje” joj je očito dalo pravo na simpatiju i antipatiju, sa stavom da sam „kao slobodan umetnik kriva” i pre nego je suđenje završeno. To „slobodno uverenje” sudije svelo se na bukvalne pretnje i ponižavanje svih koji se bave istim ili sličnim poslom. Nikada nisam verovala da pisci uživaju neki naročiti ugled, ali da se na književnike gleda kao na nepotreban šljam i društveni talog bilo mi je neshvatljivo otkriće. Zar smo još uvek nepodobni i sumnjivi kao (ne)poštena inteligencija? Jesu li još uvek podobni samo pisci koji idu niz dlaku svakoj vlasti i čije knjige pre kritičara hvale i lično preporučuju najviše političke ličnosti? Verujem da će ova i slične presude ući u anale sudstva i pokazati da je staljinizam i totalitarizam na ovim prostorima poživeo duže od 60 godina.
Rišelje je pre dva veka rekao „dajte mi samo jednu jedinu reč nekog pisca i ja ću ga poslati na vešala”! Bio je u pravu, iako je kod nas zastupljena blaža varijanta i svodi se na običnu robiju. Pod pritiskom Evropske zajednice ukinuta je zatvorska kazna „za mišljenje” i zamenjena novčanom. S jadnim i tipično domaćim „lukavstvom” – ta novčana kazna za one koji nemaju novca automatski se zamenjuje zatvorskom!
S našom svakodnevicom živi i naša mračna prošlost. Za sada ona odgovara mnogima koji čine vlast, jer je naše vreme vreme tranzicije, a koliko vidim mnogi su to shvatili kao trenutak u kojem se bez posledica može lagati, ubijati, bogatiti se na tuđ račun i maltretirati. Pitanje ljudskih sloboda je mrtvo slovo na papiru, a apsurd i glupost normalna stanja. Znam i verujem da će kad-tad doći do promena, ali tek onog trenutka kad konačno „padne” i naš „Štazi”. Dok ne saznamo i otkrijemo ko su među nama oni koji su hranili zver i služili je do poslednje kapi krvi, do tada će biti straha, manipulacija i nekažnjenih zlodela. Kad svako ko je pročitao sopstveni DB-ovski dosije bude imao priliku da prozove hulje i denuncijante koji su mu uništili život, osvanuće sloboda i demokratija. Dok država i zakon budu štitili naše krvnike, stideću se društva u kojem živim! Bila bi to obična smrdljiva bara da u njoj nema toliko krokodila!