Radi potpunijeg informisanja čitalaca lista "Danas" dužni smo da javnost upozorimo na neke činjenice u tekstu Valentine Milenković "Zašto kažeš Bora, a misliš na Ceru", koje ne odgovaraju istini:

l. Kad bi spisateljica novinskih tekstova Valentina. Milenković, imala bar isti odnos prema književnoj zajednici "Borisav Stanković'' kao što ga ima prema "rukovodstvu grada Vranja" (tako se samoimenuje državno-partijska koalicija vranjanske gradske vlasti) u sporu oko "Borine nedelje" i književne nagrade „Borisav Stanković", svako, javno dopisivanje bilo bi izlišno ili, ako bi taj spor posmatrali kroz estetičke naočare sa humornim sočivima, ono bi se svelo na uvežbavanje rukopisa i stila.
Dopisivanje, medjutim, imenovana tekstopisateljica provocira upornim falsifikovanjem i zlonamernom interpretacijom postojanja blagovremenih i relevantnih podataka o finansijskim troškovima Književne zajednice u organizovanju ne samo „Borine nedelje“ a koji se nalaze kako na sajtu Književne zajednice tako i u Sekretarijatu za finansije i privredu gradske uprave Vranja. Ove podatke je "rukovodstvo grada“, kao krunski razlog spora s Književnom zajednicom, proglasilo za netransparentne iako ih, za potrebe Književne zajednice, shodno važećim propisima, vodi upravo stručna, služba tog rukovodstva.
Njen postupak ne želimo drukčije da tumačimo doli kao belodano kršenje Novinarskog kodeksa, tj. njegovih odredbi o odnosu prema istini. Valentina Milenković se, naime, samo u jednom pitanju dva puta ogrešila o istinu - prvi put kad zastupa tvrdnje „rukovodstva grada“ o netransparentnosti delatnosti Književne zajednice i, drugi put, kad od javnosti krije činjenicu da je, na merodavnom mestu, upoznata sa "famoznim" podacima.

2. Ništa manje neblagonaklono, Valentina Milenković, taji od javnosti činjenicu da je "rukovodstvo grada“, svojim direktnim uticajem, onemogućilo Književnoj zajednici da za potrebe organizovanja "Borine nedelje", prema višegodišnjoj uhodanoj praksi, koristi neophodne objekte kao što su prostorije Narodnog muzeja, Narodnog univerziteta, Omladinskog kulturnog centra i  Pozorišta "Borisav Stanković", što i gradonačelnik i gradski „komesar“ za  kulturu pravdaju navodno već fiksiranin terminima za druge njihove obaveze. Najdrastičniji primer ovako nekolegijalnog, nekulturnog i nevaspitanog postupka "rukovodstva grada“ ogleda se u otkazivanju već dogovorenog korišćenja sale Načelstvapčinjskog okruga za uručivanje nagrade ovogodišnjem dobitniku Vladanu Matijeviću, što je, inače, dogovoreno s načelnikom Okruga Budimirom Mihajlovićem, čega se, službenim saopštenjem, javno odrekao gradonačelnik Vranja, ne propuštajući da za taj incident, optuži Miroslava Ceru Mihailovića, kao nosioca posla Književne zajednice. Nije nam namera da svedočimo o moralnin „kapacitetima“ članova „rukovodstva grada“ i načelnika Pčinjskog okruga, već da skrenemo pažnju na nepotpunost vesti i semantičku diverziju iste od strane spisateljice koja se, ponovo ogrešuje o istinu.

3. Optužba Valentine Milenković za tobožnju klanovsku organizovanost Književne zajednice i političko-policijska pretraga po biografijama i kulturnom angažmanu pojedinih saradnika Književne zajednice i dobitnika književne nagrade "Borisav Stanković“ , uglednih akademika, i članova Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva i Srpske književne zadruge, upotpunjuju njenu legitimaciju partijsko-politički odanog "vojnika“ vranjanske vladalačke oligarhije, vlasnika glasila „Vranjskih“ u kome je stalno zaposlena kao član redakcije i nekih koterija „betonjersko-peščaničke“ provenijencije.