NAPOMENA UREDNIŠTVA: Ovaj tekst nastao je početkom marta 2020. godine, u vreme početka tzv. “prvog talasa” pandemije kovid-19 u SAD, a pisali su ga Gudro, Polok, Birnbaum, Hamilton i Moris, ispred razvojnog tima Statnet-a, na čijoj se veb stranici može naći. Situacija danas je samo u jednom pogledu drastično drugačija nego pre godinu dana – danas imamo vakcine. U svakom drugom pogledu – nedostatka mera suzbijanja virusa umesto pristupa “poravnjanja krive”, ili naprosto puštanje da ljudi umiru zarad ekonomije – ista je. Broj zaraženih sa svakim opuštanjem ionako krnjih mera iznova raste, a shodno tome raste i broj umrlih. Države, kao instance koje bi jedine mogle da spreče ove scenarije, nevoljne su da zarad spašavanja ljudskih života uđu u sukob s kapitalom. Političke elite iz kog god dela ideološkog spektra da dolaze, u velikom broju slučajeva, a i u Srbiji, direktno rade protiv narodnog zdravlja širenjem liberalnih i individualističkih parola. Ipak, želimo da prevodom dela ovog teksta ponudimo naučnu kontra-argumentaciju normalizovanim narativima da “treba da se naviknemo da živimo sa virusom” ili “nastavimo na živimo iole normalno”. Naprotiv. “Privikavanje” ili “nastavak normalnog života”, u situaciji kada značajan deo populacije nije vakcinisan, još uvek za mnoge od nas znači razboljevanje ili smrt.

VAŽAN KONTEKST

Ova veb stranica je prvobitno kreirana krajem marta 2020. godine, tokom rapidnog širenja prvog talasa kovid-19 u Sjedinjenim Državama. Ona odražava taj kontekst, vreme kada je svuda postojala hitna potreba da se ili „poravna kriva“ ili da se spreči da uopšte poraste. Naređenja da se „ostane kod kuće“ i pravila o socijalnoj distanci bila su gotovo univerzalno na snazi u celoj zemlji, čak i kada je to značilo da mnogi imaju poteškoća da ih poštuju.

Epidemija, naravno, nastavlja da se razvija, i mi još uvek nismo izašli iz nje. Međutim, mnoga područja su zaista znatno smanjila učestalost zaražavanja i ublažila pravila socijalnog distanciranja. U isto vreme, drugi lokaliteti beleže porast. A iako prvi talas nije gotov, izgledi za sledeći su uvek pred nama.

Sve ovo znači da se tačne posledice posete prijatelju/ci sada razlikuju u zavisnosti od lokacije i konteksta. Međutim, osnovna ideja ove veb stranice ostaje univerzalna - ako je virus prisutan i svako domaćinstvo ima svega nekoliko bliskih veza licem u lice sa drugima, postoji mnogo više prostora za širenje kroz populaciju nego ukoliko bi se ljudi i nadalje ograničavali u međusobnoj interakciji.

S obzirom na sve navedeno, ostatak sadržaja veb stranice ostaće takav kakav jeste - ali ćemo povremeno ažurirati ovaj uvod kako bi bio u toku sa širim kontekstom.

SITUACIJA

Kovid-19 divlja širom sveta, a od vas i vaše porodice je zatraženo (u redu, naloženo vam je) da ostanete kod kuće i primenjujete socijalno distanciranje.

Najvećim delom to radite jer ste dobri ljudi.

Ali, pitate se - ili se možda, verovatnije, pitaju vaša deca – da li bi zaista toliko štete naneo susret sa samo jednim prijateljem?

Na kraju krajeva, i dalje se odigravaju najrazličitije vrste interakcija - između zdravstvenih radnika i pacijenata, ljudi u ugostiteljskoj delatnosti i njihovih kupaca, i tako dalje. Zar bi još jedna interakcija bila bitna?

Ovo je pitanje koje smo puno puta čuli od svojih prijatelja i rođaka.

Da budemo jasni, kada ovde govorimo o „nalaženju“, podrazumevamo ono tokom kojeg se ne prate pažljivo sva pravila o socijalnom distanciranju. Odnosno, vaša je interakcija direktna ili na udaljenosti manjoj od 2 metra i/ili razmenjujete razne predmete između sebe bez rigoroznog pranja ruku i dezinfekcije.

Mnogim ljudima koji postavljaju ovo pitanje čini se da je posebno nizak rizik prilikom sastajanja sa prijateljem/com ukoliko niko od uključenih nema stariju osobu u svom domaćinstvu ili nekog drugog sa narušenim imunitetom, s obzirom na to koliko je visoka smrtnost u toj populaciji.

Ovaj rad predstavlja naš doprinos kao mrežnih epidemiologa objašnjenju zašto su ove veze važnije nego što se možda čine.

DOBRI STARI DANI

Počnimo podsećanjem na dobra stara vremena pre kovida-19. Ljudi su imali mnogo svakodnevnih interakcija sa drugima van svog domaćinstva. Recimo, na primer, da neka zajednica ima 200 domaćinstava, a članovi/ce tipičnog domaćinstva zajedno imaju 15 redovnih interakcija sa drugim domaćinstvima.

Kako bi to izgledalo? Mrežu možemo da vizualizujemo kao skup čvorova i veza. Ovde možemo videti mrežu u kojoj čvorovi (zelene tačke) predstavljaju domaćinstva, a veze (sive linije) predstavljaju interakcije između članova dva domaćinstva.

Veze među čvorovima su toliko brojne da se više ne mogu razumeti - sve je samo jedna gusta masa veza. Za novi virus koji se može širiti putem tih veza i kome su svi podložni, život je prilično dobar.

SAVRŠENA IZOLACIJA

Sada, zamislimo svet u drugoj krajnosti - potpunom lockdown-u, gde nekako uspevamo da zadržimo svaku osobu u svom domaćinstvu i nikada ne komuniciramo ni sa kim drugim. Kako to izgleda?

Virus uopšte ne bi mogao da se širi od domaćinstva do domaćinstva. Svako ko ga je imao mogao ga je preneti ostalim članovima svog domaćinstva i svako od tih ljudi bi ili umro ili se oporavio. Ali virus se ne bi mogao proširiti na druga domaćinstva; brzo bi nestao.

DODAVANJE NEOPHODNIH RADNIKA I RADNICA

Naravno, taj svet je nemoguć. Zašto? Zbog toga što neki ljudi rade na poslovima koji su od suštinskog značaja za održavanje bezbednosti, zdravlja i blagostanja svih nas: zdravstveni radnici/ce, radnici/ce u hitnim službama, radnici/ce prehrambenih prodavnica itd.

Zamislimo, onda, kako bi to uticalo na našu mrežiu. Recimo da jedno na svakih deset domaćinstava sadrži osobu koja ima posao zbog koga mora da nastavi da ostvaruje neke veze. A prosečan broj veza koje imaju je 4. Ako domaćinstva sa radnicima/cama iz neophodnih delatnosti obojimo u plavo, dobijamo:

Ovde, virus ima određenu mogućnost kretanja. To znači da će se neki ljudi zaraziti, i neki ljudi umreti. Toliko je jednostavno. Ali ove veze su toliko neophodne za zdravlje i dobrobit svih nas da smo kao društvo spremni da napravimo taj kompromis.

POSETA SAMO JEDNOM PRIJATELJU

Ali, svi sada znamo: strogo socijalno distanciranje počinje da postaje dosadno nakon nekog vremena. A nalaženje zarad druženja sa samo jednom osobom van vašeg domaćinstva - posebno prijateljem ili prijateljicom - prilično je primamljivo. I jednostavno, ne izgleda kao da je neka značajna stvar, kada se već i ove druge veze odigravaju, zar ne?

Šta se događa ako u proseku dvoje ljudi u svakom domaćinstvu odluči da održava ličnu socijalnu vezu sa po jednom osobom iz drugog domaćinstva?

Ova mreža je mnogo povezanija od one sa samo neophodnim radnicima/ama.

Posećivanje vašeg prijatelja/ce znači da možete doći do skoro svih ostalih domaćinstava u vašoj zajednici, a i ona mogu dosegnuti do vas! To uključuje mnogo ljudi koje čak ni ne poznajete. Virus može lako da putuje od njih do vas, a zatim i dalje do mnogih drugih. Mnogo pre nego što uopšte saznate da ste zaraženi. To je vrlo povezana, i delotvorna, mreža prenosa.

Sve to dovodi do puno dodatnih smrtnih slučajeva, samo da bi ljudi mogli da izbleje sa jednim prijateljem.

POSETA SAMO JEDNOM PRIJATELJU PO DOMAĆINSTVU

U redu, možda bi se domaćinstva sa više ljudi mogla dogovoriti da samo jedna osoba može da se druži sa jednim prijateljem. Čini se da bi to trebalo da znači značajno manju povezanost, zar ne?

Čak i ako se samo jedna osoba po domaćinstvu vidi sa prijateljem, i dalje postoji mnogo veća povezanost nego u mreži koja sadrži samo veze između neophodnih radnika/ca. I samim tim, više prenosa, i više smrti.

NARAVOUČENIJE

Ljudi su društvene životinje i smanjivanje povezanosti unutar društvenih veza je teško. A neke veze jednostavno ne mogu da se prekinu ako želimo da održimo osnovno funkcionisanje sistema koji su nam potrebni da svi živimo. Druge veze postavljene povrh njih stvaraju više mrežne povezanosti nego što mislite. I stoga:

Svaka dodatna veza koju možemo odložiti dok kovid-19 ne bude pod kontrolom ima mogućnost da spasi jedan ili više života. Da, svaka.

Možda nikada nećete znati da li je to nešto promenilo i, ako jeste, čiji je život tačno spašen.

• Između vas može biti više stepena razdvojenosti.
• To može biti otac pacijenta majke vašeg prijatelja.
• To bi mogao biti lekar dede prijatelja vaše sestre.
• To može biti ćerka radnika prehrambene prodavnice u kojoj kupuju roditelji vašeg prijatelja.

Bez obzira na to o kome se radi - isplati se sačekati malo sa druženjem sa prijateljima!

SITNA SLOVA ZA ONE KOJI SU ZAINTERESOVANI

Sada možda razmišljate - nije li ova slika malo pojednostavljena, na više načina? Ne uklapaju se svi u ovakva domaćinstva; na primer, neki ljudi žive u grupnim smeštajima poput studentskih domova ili domova za negu, neka deca vreme provode u dva roditeljska domaćinstva, a neki ljudi su beskućnici/ce. Sigurno je da postoji mnogo više varijacija u vezama među ljudima nego što je ovde prikazano. Čini se da, pored nekoliko jednostavnih pravila o broju veza po domaćinstvu, pretpostavljate da se domaćinstva biraju slučajno i stvarne mreže su zasigurno mnogo strukturisanije od prikazanih. I zasigurno, veze su zapravo dinamične - vremenom se formiraju i prekidaju i ne viđaju svi svakog dana iste ljude iz istih domaćinstava.

Sve te poente su tačne. Ali mi smo ih ostavili po strani i namerno malo pojednostavili svet, kako bismo prvo mogli da steknemo jasan uvid u te scenarije. Ovo je uobičajen pristup u naučnim istraživanjima uopšte, a posebno u mrežnoj epidemiologiji. Jednom kada se steknu ti uvidi, onda možemo da počnemo da dodajemo složenije aspekte. Stvarni modeli koji se koriste u polju mrežne epidemiologije obično su mnogo složeniji od verzija koje ovde gledamo - ali ovi su sjajni za prenošenje osnovnih principa širokoj publici.

Prevela: JV