Izdavački gambit ili namirivanje zaslužnih

Pročitavši roman Gorana Gocića Tai, koji je upravo dobio NIN-ovu nagradu, ne mogu se oteti utisku da je ove godine nagrađen izdavač a ne najbolji roman izdat u Srbiji na srpskom jeziku i ostalim tricama i kučinama kako to propozicije zahtevaju. Rekao bih, opet, nagrađen je izdavač čiji je višegodišnji trud uočen i koji svake godine ima neko od svojih dela u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, ali nikako da se sklope sve kockice pa da roman izdavača, ne pomenuh još, ali evo ispravljam stvar „Geopoetika“, dobije nagradu. Na prvu setim se „Geopoetikinih“ romana koji su gubili trku u finišu izbora Zoja, Split, Turnir gubavaca. Tada nije bio trenutak da se dodeli nagrada „Geopoetici“, već su morali da se namire drugi interesi.

Ali, ove godine sve se uklopilo. NIN-ovom žiriju ističe mandat, tako da se članovi mogu osiliti i dopustiti sebi da malo budu na svoju ruku. Uz to, u moru nepismenih i imbecilnih romana, lako je bilo praviti uži izbor (od 40 romana, sve pažljivo birani po izdavačima i objavljivačima), potom načiniti još malo uži izbor (od 16 romana), gde se igralo na kartu namirivanja najvećih i najvažnijih izdavača a potom uspešni izbor najužih pet, gde su tri izdavača visoko odskakala svojom velikom željom da njihovo delo ponese najvažniju nagradu srpske književne zbilje. I tu nastaje borba. U kojoj NIN-ov žiri „hrabro“ nagrađuje „Geopoetikin“ roman ma koji to bio i ma kako se zvao. NIN-ov žiri bio je široke ruke, jer znaju da se od sledeće godine dosta toga menja i da mogu iskoristiti priliku da nagrade jednog izdavača koji predano radi i trudi se da ga svetlo mejnstrima ne zaslepi, pa uvek igra na sigurnu loptu izdavanja bezbrojnih dela sa svih strana sveta, sve prateći konkurse Ministarstva kulture i njegove smernice, tu pridodajući koji od romana novih, novijih i novootkrivenih srpskih pisaca i spisatelja.

                                      NIN-ov žiri, the game of thrones - Čitaj spreda a leđa uza zid

Sada moram podsetiti i na pokušaj glavnog urednika „Geopoetike“ Vladislava Bajca da napiše roman po uzusima NIN-ovog žirija, radi se o delu Hamam Balkanija kojim je pokušao da zaseni sve ostale konkurente sezone 2007/08. Koristeći sve elemente koje je smatrao relevantnim za NIN-ov žiri sačinio je svoj roman za nagradu i to je  trebalo žiri da prepozna, ali, tada se, u poslednjem trenutku pojavio roman Vladimira Pištala o Nikoli Tesli i odneo je nagradu. Nikola Tesla je 2008. pobedio Mehmed-pašu Sokolovića i balkansku problematiku. Ali to je prošlost…

I da ne zaboravim da napomenem, neka se pripremi „Arhipelag“ i na njega će doći red za NIN-a, samo još nije trenutak. Jeste i ove godine i prošle godine izgubio u finalu sa 3:2, ali još će ojačati pa će biti sve bolje i za njih. Uz to da istaknem da je žiri do užeg izbora izneo roman imitatorskog naziva Mi, Izbrisani (podsećam na naslov romana koji je bio u finalu NIN-ovog žiriranja pre tri-četiri godine Mi različiti Veselina Markovića), „Lagunino“ čedo koje kao da ima zadatak da da legitimitet ekipi mladih Ćosićevih trabanata. Ni za njih nije došlo vreme, pa je hrabri žiri i ove godine tu ekipu ostavio bez željene nagrade. Ali, vreme radi i za njih, sigurno dolaze bolja vremena. Svi će ovi izdavači napadati NIN-a i sledeće godine na isti način i biće slična priča sa novim akterima.

Tai mračni predmet želje

U ovolikom preispitivanju spoljašnjih okolnosti izgubio sam iz vida nagrađeni roman. Ali uz utisak da bi bilo koji roman „Geopoetike“ dobio nagradu, nije to ni veliki propust. Ipak treba napomenuti, makar kratko: Tai je roman koji se sastoji od LXIV (64) sastava na različite teme, koji su raspoređeni u tri dela i ima 82 beležaka koje obogaćuju misaonost romana i daju mu na težini, jer vidimo iz njih da je pisac dolazio do svojih zapisa kroz čitanje i pažljivo promišljanje. To što izbija neizreciva dosada sa svih 277 strana romana, to je valjda neminovnost proistekla iz bogatstva kontemplacija. Nekoliko nasumičnih primera pokazaće „uzbudljivost“ ovih sastava.

Najpre treba pokazati primer upotrebe beleški u romanu:

„Ispred njih su ponovo stajali postrojeni Kafkini stražari sa srpskim fizionomijama, u svečanim odelima i krutog držanja. Ličili su na ljude za koje sam krvavo radio, a da mi nisu za to platili, na snalažljive biznismene iza kojih je, pošto su završili s mojom zemljom , od nje ostao samo leš, na sadiste i psihopate koji su konačno dočekali najbolji provod u svom životu. A iza tih vrata, s druge strane, čekali su me bleštava tajlandska svetlost i njeno lice ozareno srećom.“

Pisac ima jaku potrebu da čitaocu objasni na šta je aludirao i na šta je mislio dok je pisao svoj sastav za isceljenje i iskupljenje. Pa tako beleška 76 glasi: „Ovde je aluzija na pripovetku Franca Kafke [Franz Kafka], „Pred zakonom“ (Vor dem Gesetz, 1915) jednu od onih koje je Kafka objavio za života. U zbirci: Pripovjetke – Knjiga prva Zora GZH, Zagreb 1977.“

                           Proslava NIN-ove nagrade na Baliju - Mister Dži, ma gde je tai čaj?

Podučen, čitalac nastavlja da čita knjigu prosvetljenja iz koje uči o razlici između zapada i istoka, kao i o razlici Zapada i Istoka, o ljubavi i njenim nivoima i nivoima i razlikama ove ljubavi i ovde i one ljubavi tamo, sve uz žudnje i namere i htenja i uz žudnje, htenja i namere. I sve se to izriče u jednom tonu i jednom glasu, ravno i fino, lako zaboravljivo. A zaborav počinje čim se knjiga zatvori. Tome u čast prepisaću dva citata koji odlično oslikavaju čitavu knjigu o kojoj se ima tako malo reći.

Strana 238: „Egzistencija je inače sklepana od zaglušujuće praznine nikoga u suočenju ni sa čim koju je, uz malo sreće, moguće zapušiti predrasudama, ideološkim floskulama, paket aranžmanima sačinjenim od neophodnih  iluzija. Ja i moji spisateljski kompanjoni navodno smo raskrstili sa svojima i borili se protiv tuđih, s velikom odlučnošću upuštajući se u menjanje sveta i svog srca, odlučnošću koja je prizivala lakoću i lepršavost. No moja nedostojnost za takav poziv bolno se ispostavila kao nekakav neosvojivi planinski masiv u trenutku kada sam otkrio da sva moja ljubav, sva moja volja, sva moja mašta, sav moj imetak, sva moja pažnja, sva moja invencija, sva moja nežnost nisu ni izdaleka dovoljni da sa zacrtane putanje izbace jedno jedino stvorenje do kojeg mi je stalo i spuste ga u moj zagrljaj.“

Strana 267: „…znaju da sve je ovde i sve je sada i sve se opet ponavlja kao u Ničeovom cikličnom vremenu. Sve se vrtoglavo okreće kao na džinovskom ringlšpilu u kojem su svi krugovi posve isti i gde se onaj, pomalo zli i prema našem trenutnom oduševljenju uvek ravnodušni čikica koji povlači kočnicu i polako ide da naplati novi krug ulaznica, zove Smrt.“

Bilo koja druga dva citata da sam prepisao iz knjige ne bih pogrešio, oslikavali bi isto jednoličje. Ali, pisac je za svoju zbirku sastava dobio peticu, ima sada to i napismeno. I to je to. Živeli dobitnici!