TOHOLJ, Miroslav (Ljubinje, 11. IV 1957), pisac-politikant, predstavnik Mlade srpske proze, urednik sarajevske Svjetlosti, a potom partijski čovek SDS-a od osnivanja, urednik partijskog glasila Javnost i ministar informisanja Republike Srpske u Karadžićevoj Vladi. U književnost je ušao 1979. romanom To sniva lamparija. Živeo je u Sarajevu sve do početka rata kada je otišao na Pale i odatle zajedno s Radovanom Karadžićem razvijao strategiju za uništenje tog grada. Važio je za jednog od talentovanijih pisaca, a 1992. ga je kritičar Aleksandar Jerkov uvrstio u Antologiju srpske proze postmodernog doba gde je primetio da ovaj autor osciluje između Beketovog apsurda i zavičajnog magnetizma. Već u tom trenutku Toholj je bio daleko od postmodernih strategija mišljenja iako se kasnije u intervjuima pozivao na postmodernu prirodu rata u Bosni, videvši ga kao mešavinu Trojanskog rata, Francuske revolucije i Vijetnama. Dve godine pre toga on je napustio Borhesovu Peščanu knjigu, svečano izjavivši da se priklonio „književničkoj buni Radovana, Gojka, Rajka, Dobrice, pa i Vuka“. Svoje ministarstvo vodio je pod geslom borbe za odbranu „srpskog narodnog bića“, da bi na kraju bio optužen da je izgubio propagandni rat. Danas Toholj mirno živi u Beogradu, gde nastavlja svoj rat drugačijim sredstvima. Kao sekretar Odbora za istinu o Radovanu Karadžiću i urednik izdavačke kuće IGAM, bavi se isključivo popularizacijom lika i dela svog lidera. Poriče zločine nad nesrpskim življem u Bosni, a u književnosti važi za jednog od vodećih promotera modela kosmički ugroženog srpstva, zbog čega mu je za knjigu Mala Azija i priče o bolu dodeljena Andrićeva nagrada 2002. godine. Kritičar Petar Arbutina ga vidi kao jednog od najvećih autora srpske (anti)ratne proze. Redovno piše političke komentare za Glas javnosti. Sasvim u skladu s tonom komentara, Toholjeva kolumna nosi naslov „Gluvo doba“.