IGNJATOVIĆ, Srba (Knjaževac, 1946), klokotristički situakcijaš u poeziji, kritici i životu, visoki funkcioner UKS-a. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Sedamdesetih godina se pridružio grupi umetnika koja je verovala da beogradskoj umetničkoj sceni nedostaje organskija koherencija između stvaralaca i publike. „Začinjavac“ ovog pokreta bio je Aleksandar Sekulić, autor klokotrističkih traktata i projekata poput glasovitih knjiga Mnogouglo jaje (1979) i Prvi znak ludila (1983). U međuvremenu, Ignjatović je radio kao urednik u Omladinskim novinama i Književnoj reči. Bio je urednik biblioteke “Pegaz”. Sudbinski je vezan za UKS od 1970. Vlasnik je izdavačkog preduzeća “Apostrof” i pokretač časopisa Savremenik plus (od 1993). Tokom devedesetih godina bio je u drugom ešalonu književnih kadrovika ovog udruženja, da bi posle mandata kulutr-kempfera Slobodana Rakitića preuzeo kormilo “srpskog broda” UKS-a, upravljajući ga kao obalama nemogućeg suživota sa “nejakim” SKD-om u Francuskoj 7. Od prethodnog rukovodstva, Ignjatović je nasledio odličnu infrastrukturu, kako u zemlji, tako i u dijaspori, te renome esnafskog udruženja sa tradicijom i jedinog uspešnog koordinatora Beogradskih međunarodnih susreta pisaca, koje svesrdno podržavaju Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. Ova manifestacija je već osamdesetih bila nacionalistička bina (o čemu svedoči hrvatski književnik Zvonko Maković u sećanju na Oktobarske susrete memorandumske 1986). Već ranih devedesetih godina, Oktobarski/Beogradski susrteti se okreću prijateljskim zemljama u borbi protiv embarga, tako da izbor internacionalnih pisaca postaje krajnje čudan. Sa Srbom Ignjatovićem (i Draganom Dragojlovićem kao večnim savetnikom), manifestacija dolazi do klokotrističke nemuštosti, tako da danas umesto ozbiljnog, bar regionalnog festivala pisaca, imamo klokotristička druženja od Beograda do Mrčajevaca (i nezaobilazne Republike Srpske), na kojima Ignjatović i Dragojlović svojim “nesvrstanim” gostima iz Rusije, Kine, Indije Turske, Makedonije i Belorusije pripovedaju o diplomatskoj odbrani Kosova. Na tim međunarodnim turama, dodeljuje se Povelja Morave i ugovaraju prevodi i antologije pisaca UKS-a, kao i moguća putovanja po okolnim zemljama. Zanimljivo je da Ministarstvo kulture Republike Srbije nijednog trenutka nije preispitalo osnovna programska načela ove manifestacije, niti je pokazalo bazičnu upućenost u poslove organizatora. Nasleđeni model iz Miloševićevih vremena doslovno je prepisan i nastavljeno je sa njegovim finansiranjem. Srba Ignjatović odlično sarađuje sa Srbima iz dijaspore, naročito sa onima iz Rumunije, koji mu povremeno uzvrate nekom nagradom (npr. Velika Bazjaška povelja). Autor je više desetina knjiga, među kojima se ističu sledeći klokotristički naslovi: Rašljar (1989), Gačući u novi vek (1993) i Crv u glavi (1998).