GUSKOVA, Jelena Jurjevna (Moskva, 23.09.1949), istoričarka, mirotvorka, putinovka i panslavistkinja. Oduvek je bila zaokupljena istorijom slovenskog juga: na Moskovskom državnom univerzitetu je magistrirala 1980. sa temom iz istorije devetnaestovekovne Srbije da bi deset godina kasnije odbranila doktorsku tezu o samoupravnom sistemu u SFRJ. Zvanično je direktorka Centra za izučavanje balkanske krize, pri Institutu za slavistiku RAN. Nezvanično je operativka na terenu, ekspertkinja za jugoslovensku krizu i rusko-srpsko pitanje. Zagovornica je proto-Putinove i potom implementatorka Putinove politike na Balkanu. Tokom 1994. je radila u štabu mirovnih snaga OUN u bivšoj Jugoslaviji sa sedištem u Zagrebu. U svom kratkom autobiografskom zapisu pod naslovom „Jahorina“ (vidi: Ruski mirotvorci na Balkanu, 2007) govori o svom povratku u Misiju (februar 1995) i susretima sa Radovanom Karadžićem i generalom Mladićem. Guskova opisuje Karadžića kao čoveka koji je sa njom delio razočaranje ruskom politikom na Balkanu i delovanjem ministra inostranih poslova Andreja Kozirjeva. S druge strane, Mladića opisuje kao otresitog čoveka jednostavne seljačke filozofije. Takođe, navodi da „raspolaže fenomenalnom pameću, da zna ruske pesnike i pisce“. Na rastanku sa Guskovom, Mladić izražava čuđenje zbog čega Rusija ne može da izađe na kraj sa svojim Turcima-Čečenima, napominjući da bi „on taj problem rešio za dve nedelje“. Guskova je 1993. godine objavila opsežnu studiju pod naslovom Jugoslovenska kriza, koju je desetak godina kasnije Slobodan Milošević koristio tokom svoje odbrane u Hagu. U februaru 2003. i sama je nastupala kao svedok odbrane na suđenju generalu Stanislavu Galiću, komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa, optuženom za blokadu grada, granatiranje i snajpersku paljbu. Jelena Guskova je rado viđen gost u srpskim istoričarskim i militarnim krugovima. Često boravi u Beogradu i nastupa na tribinama, od Ruskog doma, preko Pravnog fakulteta (u organizaciji Nomokanona) do SANU, čiji je član postala u junu 2007. godine. Njen prijem u Akademiju, slučajno ili ne, organizovan je kao specijalni program u okviru okruglog stola sa temom O etničkom poreklu Albanaca. Prilikom prijema, kao Special Guest Star pojavila se i njena prijateljica Ljiljana Bulatović, koja je samoinicijativno uzela reč i pozvala akademike da se po ugledu na Guskovu javno stave u odbranu srpskih junaka. Jelena Guskova je tom prilikom u Beogradu održala predavanje o ciljevima ruske politike na Balkanu, izlažući svoju tezu o trofaznom nacionalnom vaskrsenju Rusije tokom devedesetih godina. Po Guskovoj, Rusija je nakon rušenja SSSR-a prošla kroz period neodređenosti, zatim kroz fazu potpune pasivnosti (1992-1995), da bi sa dolaskom Jevgenija Primakova ušla u fazu postavljanja nacionalnog interesa kao prioriteta (1995-1999). Sve je to vodilo Rusiju ka pojavi dveju zvezda u vidu Vladimira Putina i Sergeja Lavrova, u čijoj se politici Guskova konačno prepoznala. Danas je Guskova ekspertkinja za kosovsko pitanje. Kritikuje svako limitiranje roka za postizanje dogovora između srpske i albanske strane. Po njoj bi pregovori trebalo da traju sto godina. Rečita je web prezentacija života i rada ove mirotvorke (www.guskova.ru) baš koliko i naslovi njenih knjiga (Jugoslavija u vatri, 1992, Slovenija. Put ka samostalnosti (2001), Albanski faktor u razvitku krize na teritoriji bivše Jugoslavije, 2005). Jelena Jurjevna Guskova neguje imidž „običnog čoveka“ iz naroda.