CRNČEVIĆ, Branislav Brana (Ruma, 8. II 1933), najpre književnik, potom scenarista, pa publicista, zatim politički komentator, onda ratni huškač, pa patriota-profiter, naposletku pisac nekrologa za preminule saborce i počasni saradnik Službe. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimima Vinon Rumski i Branislav Bip. Jedno vreme je radio kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare. Od tih dana datira i njegova sklonost ka satiri i dečjoj literaturi. Bio je urednik Ježa i Malog ježa. Objavljivao je aforizme uglavnom na temu karakterologije Srba, problema male države i ratnog dezerterstva. Mihiz ga je u časovima kafanskog pijanstva poredio s Aristofanom i Juvenalom, a jednom prilikom ga je okarakterisao kao „borca za najstarije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod.“ Zaista, Vinon Brana Rumski se tokom osamdesetih i devedesetih svrstao u red najviđenijih boraca. Drugovao je s Arkanom, Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem, Miroslavom Toholjem i Momom Kaporom. Na početku devedesetih obavljao je poslove od državne važnosti: koordinirao je distribuciju naoružanja Srbima u Hrvatskoj, a sve to preko Matice iseljenika čiji je predsednik postao u međuvremenu. Pisac pripovetke „Bosonogi i nebo“ intenzivno je pratio i komentarisao političke događaje u svojoj kolumni „Srpska posla“. Tako se satira nekadašnjeg književnika pretvorila u oružje za otkrivanje i lociranje neprijatelja srpskog naroda, kao i za njegovo naknadno uništenje. U jednom trenutku Vinon Rumski je postao najvažniji politkom Memoranduma, a njegove lekcije iz nemorala i danas možemo da čujemo preko televizijskog programa, najpre RTS-a, potom Pinka, kao i TV Stankom. Kao i Radovan Karadžić, autor je izdavačke kuće IGAM. O njemu postoji sve obimnija literatura u transkriptima Međunarodnog tribunala u Hagu.