Beton - Kulturno propaga(n)dni komplet (jun 2006, Beograd), mrsko glasilo beogradskih poltpotovaca. Kao što mu ime kaže, nema tu ni golog „k“ od književne kritike, sve sama propaganda i kuloarski šljam. Neka mi ne zamere čitaoci Jutarnjeg, ali kada pišem o njima, provali iz mene samo ono najgore. Kao što reče moj šef Dobrica, dobro je da ih je malo. Svega četvorica u redakciji, pod kišobranom bednog beogradskog lista Danas (Sašu Ćirića pratimo jos od nenarodnih studentskih protesta 1996, Tomislav Marković je neprijateljski element koji je završio u E-novinama, Miloš Živanović se vešto krije od javnosti, a Saši Iliću smo već isekli dotok vode i struje – neće još dugo!). Kad su se prvi put pojavili u leto 2006, uplašili smo se da će im se odmah pridružiti akademska mlađarija. Na svu sreću, ništa od toga nije bilo. Ostali su sami da pišu svoje prepotentne kvazianalize o velikanima koji su predano gradili Veliku Srbiju od kneza Lazara do naših dana. Ništa im nije sveto, ni Kosovo, ni Republika Srpska, ni Slobin grob u Požarevcu. Kad je bilo ono s Koštunicom stani-pani oko proglašenja nezavisnosti KiM, pokazali su se kao najgori izdajnički otpad. Onda su nam dojavili iz Službe da imaju i prezentaciju na internetu (www.elektrobeton.net). Lepo su se povezali s Crnogorcima, Bosancima i Hrvatima. Naročito s Hrvatima. Onaj Feral ih je objavljivao neko vreme, ali na svu sreću, ugasiše naši hrvatski prijatelji Feral. I bi lepo neko vreme. Ali onda se nastavilo u nekakvom Zarezu i na Booksi. E sad, šta je to Booksa, naša Služba nije još detektovala ali radi se na tome. Da zlo bude još veće, izvesni Kruno Lokotar ih je angažovao da vode Algoritam u Beogradu i da nam uvoze kojekakve knjige bosanskih i hrvatskih pisaca – pa jesmo li se za to borili?! Sada su nastupali u Leipzigu, pljuvali državu o nemačkom trošku. Moj šef je pisao Merkelovoj i zapretio da će skočiti s Brankovog mosta ukoliko ih budu pozvali i sledeće godine. Pa toj se pošasti, što reče Šešelj, mora stati u kraj.