Samo nekoliko meseci pošto je sud u Strazburu naložio Bezbednosno-informativnoj agenciji Srbije da dostavi podatke o broju osoba pod nadzorom, započet je identičan dijalog: Inicijativa mladih za ljudska prava zatražila je u januaru uvid u broj osoba koje su bile pod nadzorom protekle godine, BIA je odbila da dostavi informacije pod izgovorom nacionalne bezbednosti.

Ukratko, posle osam godina natezanja, drskog laganja i kršenja propisa, izostala je očekivana posledica odluke Evropskog suda za ljudska prava i umesto jačanja prava javnosti oživljen je koncept zaštićenih institucija čiji je rad nedostupan dok se kršenje građanskih prava ponovo ugrađuje u sistem kao „traziciona nužnost“ reformi.

Slučaj BIA dobra je ilustracija nemoći društva i javnih institucija naspram diskrecionog prava službi čija se moć uspostavlja na političkoj odluci umesto na zakonu, u kreativnoj tenziji između prava na informacije od javnog značaja i nejasnih uslova pod kojima se ovo pravo može ograničiti ili u potpunosti isključiti. Erozija javnosti suđenja i dostupnosti informacija bitnih za praćenje procesa prirodan je efekat sve većeg pritiska izvršne vlasti na rad pravosudnih institucija. U nedavno objavljenom izveštaju http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/saopstenja/cid1011-2487/izvestaj-o-reformi-pravosua Saveta za borbu protiv korupcije o reformi pravosuđa ističe se da su nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštava i dalje samo deklarativne. Tokom prethodne dve godine beleži se porast uplitanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija koje nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka.

Savet je kao sporne izdvojio sastav i način izbora članova visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca, neblagovremen izbor predsednika sudova i rad sudija i tužilaca u ministarstvu pravde i državne uprave. U izveštaju se ukazuje i da visoki savet sudstva i državno veće tužilaštva nisu valjano sproveli reizbor niti su pokazali spremnost da štite nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i samostalnost tužilaštva. Sa druge strane, izmenama zakona o sudijama proširen je sudijski imunitet pa je krajnja nepažnja izbrisana iz uslova kojima se utvrđuje odgovornost sudije i sada se svodi na dokazivanje namere.

Nova nacionalna strategija reforme pravosuđa u mnogim segmentima je u kontinuitetu sa prethodnom (2006-2011), uz nekoliko bitnih izmena kao što je nova mreža sudova i reizbor sudija. Zanimljivo je da aktuelna strategija kao jedan od svojih posebnih ciljeva naglašava poredak u kom se zakoni ne menjaju često a naročito ne po hitnom postupku - sama strategija je, međutim, usvojena upravo na taj način, kao i set pravosudnih zakona koji su parlamentu predloženi dve nedelje pred početak zasedanja. Odsustvo parlamentarne rasprave, uz postojeći odnos snaga posle vanrednih izbora, verovatno će biti karakteristika i novog skupštinskog saziva.

Novim zakonom o uređenju sudova predviđen je mehanizam koji počinje da se primenjuje 21. maja a kojim će stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, moći neposredno višem sudu da podnese zahtev za zaštitu prava. Iako je zakon usvojen u novembru, budžetom za 2014. godinu nisu predviđena sredstva za primenu mehanizma za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Visoki savet sudstva kasnije je naveo da će sredstva biti predviđena rebalansom budžeta, što ilustruje neodgovornost sudske i zakonodavne vlasti prema usvojenom zakonskom rešenju, ocenjuje se u izveštaju Inicijative mladih koja prati primenu standarda pravičnog suđenja kroz više desetina krivičnih i parničnih postupaka.

Broj nerešenih predmeta hroničan je problem srpskog pravosuđa, a prema zvaničnim podacima krajem 2013. ovaj broj je porastao za tri odsto u odnosu na kraj 2012. što ukazuje i na problem neravnomerne opterećenosti sudija brojem predmeta, a time i nejednak pristup građana sudu.

Kada su sednice visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca tajne, ne iznenađuje porast netrpeljivosti sudova prema javnosti. Novinarima i aktivistima se ukraćuje mogućnost prisustva pretresu jer se zakazuje u maloj sudnici, čak i kada je reč o suđenju za koje vlada veliko interesovanje: u ponovljenom postupku protiv Mladena Obradovića i drugih (pretnje pred Paradu ponosa 2010) u sudnici koja je odabrana za pretres nije bilo mesta ni za svih 14 optuženih. Prisustvo raspravama pred ustavnim sudom nije moguće bez prijave preko internet stranice suda – koja ne radi već više od dve godine. Preporuka poverenika za zaštitu podataka o ličnosti dovela je do gašenja portala sudova, a kada je ustanovljeno da je preporuka pogrešno interpretirana portal je vraćen u funkciju, ali su podaci u potpunosti anonimizovani i sada čine besmislen skup informacija o početku i kraju pretresa, koje je nemoguće pretraživati bez tačnog broja pod kojim je predmet zaveden.

Anonimizacija je načelo kojim se sudovi rukovode i prilikom ostvarivanja uvida u sudske spise. Viši sudovi po pravilu odbijaju zahteve za informacije i dokumenta vezana za slučajeve koji su u toku, s obrazloženjem da bi se time ugrozilo, omelo ili otežalo vođenje postupka. Viši sud u Smederevu je na zahtev Inicijative mladih u slučaju „Indeks“ doneo rešenje kojim odbija da dostavi informacije iz postupka, ali je odluci priložio tri fotografije na kojima se vide spisi predmeta naslagani na polici.

Uspostavljanjem nove mreže sudova započeto je i fizičko premeštanje spisa čiji se delovi gube dok predmeti čekaju nove sudije i nove brojeve pod kojim će biti zavedeni. Nova mreža sudova trebalo je da doprinese efikasnosti sudskih postupaka, ali su rokovi postavljeni akcionim planom za sprovođenje strategije reforme pravosuđa nakon šest meseci izmenjeni za čak 42 mere.

Za ovakvu interpretaciju promena jedne od osnovnih grana vlasti nagrađen je dosadašnji ministar pravde Nikola Selaković koji će i u novoj vladi nastaviti da obdelava resor – pod čije je okrilje novim zakonom o ministarstvima upravo stavljena i „kancelarija za vere“. Zanimljiva ideja čiji će se smisao tek otkrivati.