---

 

---

Elementarna nepogoda koja je protekle nedelje u vidu obilnih kiša, poplava i izlivanja podzemnih voda zahvatila Srbiju, najviše njen zapadni, posavski deo, iznedrio je požrtvovane spasioce, građansku solidarnost i organizacionu smušenost vlasti u kriznim situacijama, ali je pokazao da ima i onih koji vole da love u mutnom. Na prvom molebanu za prestanak kiše koji je prošle srede održan u Sabornoj crkvi u Beogradu, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej izjavio je da nepogodu ne treba razumeti kao Božju kaznu već kao „opomenu da se sklonimo sa puta poroka, zlobe i bezakonja“. Budući da u teološkom poretku stvari ništa ne biva bez Božje volje, a da je Bog (još uvek) izvor i oličenje beskrajne dobrote i milosti, čak i onda kada dozvoljava (ako već ne inicira) prirodne katastrofe, udese i ratove, tumačenje da nesreću i patnju koja nas snalazi razumemo kao opomenu i podstrek da se promenimo jeste teološki logično i vekovima ustaljeno. U dodiru grešnih i bezgrešnog bića, greh može stolovati samo kod bića dokazano sklonih grehu, i onda kada ga nisu svesni ili ga nisu pojedinačno počinili (u crkvenom moralu nema indivudualizacije krivice).

---

No, tumačenje Patrijarha SPC bi ostalo u domenu očekivanog i civilno prihvatljivog, da kao primer „velikog bezakonja i mrskog poroka“ nije naveo skup koji se priprema u Beogradu „kojim se ponose i ističu svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv boga i zakona življenja“. Pošto nije reč o skupu podrške Vladi Republike Srbije i njenom neustrašivom premijeru koji gologlav prkosi kiši, kao ranije snežnim smetovima na auto-putu, već o Gej paradi koju su organizatori najavili za maj, prvi čovek SPC-a je za mini verziju potopa u Srbiji okrivio LGBT populaciju. Osuda je za patrijarha i SPC utoliko zaslužnija što organizatori prajda i kolovođe bezakonja ne žele da ostanu unutar četiri zida i, eventualno, snimaju svoj home video, kao onomad umirovljeni vladika zvorničko-tuzlanski Kačavenda, već neodustajno insistiraju na tome da pokažu svoje mrsko-poročno lice na beogradskim ulicama. Dakle, po novoj patrijarhovoj poslanici, gejevi su mutirane dodole koje prizivaju potop a posle Parade ponosa, ako gradonačelnik Mali i bezbednosni uslovi dozvole (teško je na kiši skupljati ose i stršljene a puževima na gejeve ne ide), Beograd će se ozbiljno kandidovati za novu Sodomu i Gomoru.

---

---

Kad te mlatnem ovom Bogorodicom, videćeš svu božansku ljubav

---

 

---

U Srbiji se odavno sa nelagodom i velikim oprezom kritikuju izjave i ponašanje crkve, dok, sa druge strane, visoka anketna religioznost stanovništva ne popušta pa je automatsko dodirivanje čela, pupka i oba ramena u jednom zamahu u javnom prostoru i gradskom prevozu poprimilo razmere galopirajuće epidemije. Srećom pa se vozači ne pridržavaju striktno te nakane; nije im ni zgodno zbog mobilnog telefona. Paradoksalno, do uspona društvenog uticaja crkve došlo je posle rušenja Miloševića, naporedo sa oktroisanjem nacionalizma kao ideološkog etalona svih režima, naročito onih posle marta 2003. godine. Od uvođenja veronauke u škole do neizostavnih poseta Patrijaršiji novoizabranih predsednika i premijera, obaveznog crkvenog mesta u RRA, školskih, opštinskih i gradskih slava, procesa restitucije crkvene imovine i neupitnog izostavljanja celokupnog poslovanja crkve iz sistema PDV-a, različitih donacija crkvi iz opštinskih i državnog budžeta, položaj SPC u srpskom društvu blizak je narodnoj izreci o položaju „bubrega u loju“.

---

Ovaj fenomen prikrivene ekleziokratije sadrži dva nezgodna momenta. Prvi problem je taj što naizgled većina stanovništva smatra ovakav položaj SPC u društvu prihvatljivim i poželjnim. Drugi problem se tiče izjava i ponašanje same Srpske pravoslavne crkve, čiji predstavnici, počev od patrijarha, otvoreno krše ustav pozivajući na diskriminaciju protiv pripadnika LGBT populacije ili zagovaraju rešenja koja su u suprotnosti sa zvaničnom politikom Vlade, da ne pominjem opravdavanje i veličanje kolaboracionista iz Drugog svetskog rata ili zalaganje za monarhiju. Koliko je crkva bila protiv Briselskih sporazuma i prihvatanja Vlade u Prištini kao legitimnih partnera za pregovore, toliko danas jedina uz političke ekstremiste odbija da prizna da je srpsko Kosovo „izgubljeno“ ili, poput patrijarha u intervjuu „Nedeljniku“, prihvata kao legitiman referendum o samostalnosti Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji, kao neku vrstu kompenzacije za „dve albanske države na Balkanu“.

---

Dakle, položaj SPC u srpskom društvu je nezasluženo i neupitno privilegovan, a njeno delovanje, nekad jače nekad slabije, usmereno je na podrivanje sekularnog poretka, republikanskog uređenja, prihvatanja evropskih vrednosti (priključenja Evropskoj uniji se toleriše za sada) i politike regionalnog približavanja, dometa savremene nauke i koncepta multikulturalizma. Milenko Jovanov, predsednik pokrajinskog odbora sveže vanparlamentarne DSS, nedavno je predložio formiranje „jezičnih patrola“ koje bi ispitivale ko od nesrpskih zajednica po Vojvodini koliko zna srpski i taj somnabulni fašizam je naišao na opravdanu osudu. Delovanje „crkvenih patrola“, koje se mešaju u politiku i bacaju anateme na pripadnike seksualnih manjina, malo ko osuđuje (oglasila se tek LDP, takođe sveže vanparlamentarna). Eto kako deluje neprelazak cenzusa – svako pokaže svoje pravo lice, DSS ono koje je godinama uspešno skrivao, LDP ono na koje je uspešno zaboravio.

---

Ko je za to da im pokažemo svu našu ljubav i blagost?

---

 

---

U trenutku kad je odbrana Šapca od poplava delovala kritično, vlast je pozvala dobrovoljce kao ispomoć i mediji su ubrzo slavodobitno objavili da su se među prvima odazvali ujedinjeni Grobari i Delije. U isto vreme, dok je trajalo rvanje s vodenom stihijom, objavljena je vest da je ubijen jedan od tzv. vođa navijača, osuđivan više puta za pokušaj ubistva, dilovanje droge i nasilničko ponašanje, kao i za napad na predsednika LDP-a u Segedinu. Eto distopijskog formata buduće (i sadašnje?) Srbije: SPC će umesto sudova i izvršnih vlasti dodeljivati pasport za grupni izlazak na ulicu, zašto da ne i atest za registraciju nevladinih organizacija (možda i po ruskom modelu: sa oznakom „strane agenture“), a organizovani huligani i kriminalci kojima tepaju kao navijači će umesto policije da zavode red na ulicama. Neće više ni morati da pišu grafite po zidovima: ubij, zakolji... ili smrt pederima..., nego će moći mirno i sa blagoslovom zaštitnika javnog morala u mantiji da pristupe stvaranju kazamata nebeske Srbije na zemlji. Razume se, kad se slavodobitno vrate sa antipotopskog fronta i počnu da deratizuju po kućama.