Srbija je prve zabeležene slučajeve obolelih dočekala spremno. „Mi smo preduzeli sve neophodne mere” izjavo je predsednik tokom jednog od svojih obraćanja javnosti prošle nedelje. “Da vam sad otkrijem o čemu se radi pošto ne mogu da trpim tu nepravdu da neko napada ove lekare ovde, da ljudi napadaju doktora Nestorovića, da napadaju ljude koji su ozbiljni i odgovorni. Govore ‘najsmešniji virus’... Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus. Niko.“

Javnosti nije bilo potrebno mnogo vremena da se podseti na šta Vučić referiše i jedne ranije konferencije za medije koja je održana 26. februara. „Ne mogu da verujem da narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojako maltretiranje da će se uplašiti najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva koji na fejsbuku postoji.“ rekao je doktor Nestorović, pulmolog, obraćajući se javnosti zajedno sa drugim predstavnicima medicinske struke i predsednikom Vučićem.

Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, bio je početkom februara još optimističniji. „Upitan koliko će trebati vremena da se napravi vakcina za virus, Lončar je rekao da će biti potrebno par meseci. ’Mi ako bude bilo potrebe, možemo da uradimo vakcinu i za koronavirus, a možemo da pomognemo, ako to bude interes Kine ili nekog drugog, da se to uradi, jer imamo ljude koji to stvarno znaju’, poručio je Lončar.“ Kako dr Nestorović komentariše ideje o razvoju vakcine, s obzirom na njegov antivakserski staž, nije poznato javnosti. No, o tom potom.

Već tokom protekle nedelje, međutim, u praksi nas je dočekala šuma informacija i dezinformacija. Smeju li deca da idu u školu ili ne, da li su dozvoljena putovanja, treba li proglasiti vanredno stanje i kada – pitanja su na koja se odgovori menjaju iz sata u sat. U tom procepu između potpune panike i potpunog ignora, ponovo su u prvi plan izbili i neki ozbiljni sistemski društveni problemi.

Tako su preporučene mere higijene još jednom otvorile hronični problem javnih institucija – nedostatak materijala za održavanje higijene. U određenom broju osnovnih škola roditelji đaka dobijali su molbe da donose sapune, toalet papir i ubruse, dok je direktorka jedne beogradske škole izjavila “da trenutno ima sapuna i toalet papira za sve učenike, ali samo zato što je iskoristila sav novac predviđen za održavanje škole do kraja kalendarske godine.”

Jedno od glavnih tema bilo je, očekivano, i pitanje snabdevenosti zdravstvenih ustanova testovima, respiratorima i drugim potrebnim materijalima za suzbijanje pandemije. Istovremeno, u javnosti su se otvorila i pitanja da li je moguće testirati se u privatnim laboratorijama i zašto ne, ali i da li se kontrolišu i obilaze i na koji način oni koji su upućeni u kućnu izolaciju. Ova pitanja ostala su bez adekvatnih odgovora.

Nakon inicijalnog odbijanja vlasti da saopšti broj respiratora dostupnih u zdravstvenim ustanovama, i pratećeg saopštenja da ih ima 1008, pred sam kraj nedelje Vučić je ipak rešio da ubuduće broj respiratora bude tretiran kao državna tajna.

S obzirom na opštu zabranu okupljanja u grupama većim od 100 ljudi, normalno se pokrenulo i pitanje korišćenja gradskog prevoza. Gradski sekretarijat je doneo “niz preventivnih mera i uputstava za postupanje u javnom prevozu u slučaju širenja virusa ’covid-19’”, ali pored mera zaštite vozača i opšte pojačane dezinfekcije vozila, smanjenje gužve teško da će se postići bez ozbiljne reorganizacije sistema javnog prevoza i ulaganja u nova vozila.

Dok se najveća polemika vodila u vezi sa pitanjem da li je vreme za generalnu obustavu rada obrazovnih ustanova, još uvek ne dolazi na red - šta ćemo sa svim ljudima koji su svakodnevno prinuđeni da odlaze na svoje poslove, koji ne mogu da rade od kuće ili prosto ne mogu sebi da priušte neodlazak na posao? Šta će se desiti sa onima koji su ili će, usled evidentnog smanjenja obima poslova, dobiti otkaze?

Uprkos povećanom broju konferencija za javnost koje organizuju predstavnici vlasti, glavni problem ostaje nedovoljno informacija. U prilog tome govori i obraćanje Poverenika za informacije od javnog značaja, Milana Marinovića koji je apelovao na „sve organe javne vlasti, ne samo da hitno i bez odlaganja postupaju po zahtevima koji su u vezi sa sprečavanjem širenja korona virusa i zaštitom zdravlja stanovništva, već i da proaktivno deluju, to jest da proaktivno objavljuju što veći broj informacija u vezi sa navedenim pitanjima.“

Srećom po sve koje je pitanje broja respiratora uznemiravalo, Centar za istraživačko novinarstvo objavio je podatke dobijene od Instituta za javno zdravlje. Prema navodima, „ukupan broj respiratora je 1.024, od kojih je 955 u funkciji, odnosno, kako Batut to vodi, ’koristi se’. Od ukupnog broja 66 respiratora se ne koristi, to jest nije u funkciji, dok su tri svrstana u kategoriju ’nepoznato’.“

Kada je reč o kadrovskoj opremljenosti zdravstvenih institucija u Srbiji, prema istraživanju „Kako izlečiti zdravstvo“ iz 2016. godine, Srbija je u sklopu vladinih mera štednje ostala bez nešto više od 10.000 radnika/ca u zdravstvenom sektoru.

Ponuđenim podacima možemo dodati i poslednje objavljene na sajtu instituta „Batut“. Na dan 31. 12. 2018. godine, Srbija je imala ukupno 101.750 zaposlenih u zdravstvu, od čega 80.621 zdravstvenih radnika. Drugim rečima, mere štednje dovele su u periodu od 2010. do 2019. godine do ukupnog smanjenja broja zaposlenih u zdravstvu za 12.682, dok se broj zdravstvenih radnika smanjio za 5.744. Imajući to na umu, i dalje je aktuelan zaključak istraživanja da „opterećenje za preostalo medicinsko i ostalo osoblje zaposleno u zdravstvenom sektoru konstantno raste“.

Kao što je nebrojeno puta rečeno, ova epidemija neće nestati odjednom, ali je prema relevantnim podacima najbitnije da se uspori kako bi se izbegao nagli rast obolelih. Usporavanjem rasta, zdravstveni sistemi dobijaju šansu da preduprede širenje bolesti i izleče najveći broj ljudi.

Kredibilni mediji pomažu nam da se borimo sa takođe rastućom poplavom fejk njuza, pa se nedoumice u vezi sa pouzdanošću neke konkretne vesti mogu proveriti na KRIK-ovom portalu https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=588.

Na Fejsbuku se pojavila grupa “Pomoć sugrađanima u karantinu” koja služi za društvenu samoorganizaciju ljudi u svrhu koordinacije dostavljanja neophodnih namirnica i potrepština ljudima koji borave u kućnoj izolaciji.

Situacija se menja iz dana u dan i izvesno je samo da će potrajati. U međuvremenu, jedino na šta se možemo osloniti smo mi sami. Izbegavajte izlaske, posebno one u većim grupama. Jačajte opšti imunitet. I naravno - redovno perite ruke. Vlast svakako hoće.